Proslava 1. maja: Roštilj bio jači od svih sindikata
Izvor: evn
Datum: 03.05.2013
Za razliku od svetskih metropola, gde su radnici prvomajskim protestima ukazali na svoj loš položaj, u Beogradu i većini mesta širom Srbije, radnici nisu imali šta da kažu na protestima. Umesto trgova i ulica, gde bi eventualno skrenuli pažnju na svoj nezavidan položaj, većina njih se odlučila da praznik rada provede na nekom od izletišta, gde se okretao roštilj, i gde se jelo i pilo u izobilju. Tek nekoliko stotina sindikalaca, šetnjom kroz centar Beograda, skrenulo je pažnju na to da najveći broj zaposlenih u našoj zemlji ne prima platu i da najmanje milion ljudi traži posao.
Prvomajski uranak, kao po običaju, najinteresantniji je bio onima koji nisu zaposleni. Oni koji rade, uglavnom su ostali kod kuća, jer nisu imali ni za roštilj. Umesto njih, učenici i studenti već u utorak su zauzeli busiju po izletištima i obeležili željenu teritoriju. Tako da je u sredu ujutru bilo nemoguće pronaći komad slobodne livade na Košutnjaku, Avali, Adi Ciganliji...
Najmasovnije je bilo na „beogradskom moru“. Tamo nisu svi okretali roštilj već je bilo i onih koji su došli da se uprkos zabrani okupaju. Oni hrabriji iznajmljivali su pedaline i kod vodoskoka izvodili vratolomije. Tereni za fudbal, odbojku i košarku bili su krcati. Igrali su se i šah, mini-golf, ali se i skakalo po trambolinama.
Na Avali je bilo kao na vašaru. Plato kod „tornja“ bio je okupiran trgovcima. Pored ringišpila i automobilčića, na tezgama su se prodavala liciderska srca, a mlađi sugrađani mogli su da se poigraju sa ponijem. Oko improvizovanog vašara bili su izletnici. Šumskim puteljcima dim od roštilja mogao je nožem da se seče. A, iz parkiranih automobila treštali su svi muzički pravci - od Silvane do „Nirvane“.
Oni veštiji telefonskim kablom su dan ranije obeležili teritoriju. Tako je uradio i Momčilo Milošević (46), koji je sa prijateljima ogradio svoj ar.
- Tu smo od juče. Razapeli smo šatore i uživamo u prirodi - priča Milošević, gostoljubivo pozivajući reportere „Novosti“ da se pridruže njegovom društvu na ručku.
Na praznik rada interesantno je bilo i kod Hajdučke česme. Hiljade mladih je uživalo u prirodi, a oni željni akcije igrali su fudbal na okolnoj poljani. Prkoseći vrelom majskom suncu, najmlađi su se iz plastičnih pištolja prskali vodom.
NOVI SAD - Više desetina hiljada Novosađana je, po tradiciji, prvomajske praznike, uz roštilj i dobro raspoloženje, provelo što u sopstvenim vikendicama, što na izletištima na Fruškoj gori.
Za razliku od prethodnih, ove godine oni to, međutim, nisu mogli da čine besplatno, pošto je NP „Fruška gora“ ulazak vozila ili postavljanje ložišta za vatru naplaćivao 150 dinara. Slično je bilo i u uvek dobro posećenom Kameničkom parku, gde je loženje vatre koštalo 400, a celodnevni parking 200 dinara.
Za nekoliko stotina onih koji nisu bili raspoloženi za roštiljanje na udaljenijim destinacijama, u Limanskom parku, zelenoj zoni gotovo u centru grada, organizovana je urbana proslava praznika, uz nastup grupa „Big bend“, Blizard“, „Old tajmersi“ i „Daire“.
KRALjEVO - Kao i prethodnih godina, u Kraljevu je praznik rada obeležen na skroman i simboličan način. Negujući dugogodišnju tradiciju, vatrogasni orkestar „27. septembar“, 1. maja je u ranim jutarnjim satima prošetao ulicama Kraljeva svirajući sugrađanima prvomajsku „budilicu“, a Vatrogasnoj povorci u jutarnjem defileu priključilo se i više desetina Kraljevčana. A, na planini Goč, nedaleko od Kraljeva, održan je i prvi dečji uranak, tokom kojeg je mališane zabavljalo oko stotinu glumaca, plesača, muzičara, mađioničara...
VRANjE - Tradicionalno najveći broj Vranjanaca ove godine je prvomajske praznike proveo u prirodi van grada, ali je ove godine i gradu na upotrebu predato obnovljeno najpoznatije izletište „Ćoška“, gde su se uz prigodan muzički program, koji je trajao do kasno u noć i vola na ražnju, slavili prvomajski praznici
LOZNICA - Na prvomajski uranak u Vukov kraj, pored ovdašnjih ljudi, kako se procenjuje, stiglo je i najmanje oko 2.000 komšija iz susednih mesta Republike Srpske. Već oko tri i četiri sata ujutru, u Vukovom Tršiću skoro da nije bilo mesta da se, kako to naš narod kaže, stavi ni igla. Mnogi izletnici, među kojima je bilo najviše mladih, zaposeli su zelene površine oko Vukove spomen-kuće, okolnih šuma i započeli uživanje, koje će trajati nekoliko dana. Na planini Gučevo, iznad Loznice i Banje Koviljače, od rane zore, stiglo je da se odmara, uživa i druži više hiljada ljudi iz Podrinja, susedne Republike Srpske, iz raznih delova Srbije.
KRAGUJEVAC - Na tri lokacije u Kragujevcu organizovani su prvomajski uranci. Udruženje građana „Eko park“ u parku u Ilinoj vodi pripremilo je druženje za brojne posetioce. Gradski odbor SPS organizovao je tradicionalni prvomajski uranak u Šumaricama, uz grejanu rakiju, kačamak i kulturno-umetnički program. Kraj jezera Bubanj, i Pokret socijalista organizovao je proslavu Praznika rada. Praznik rada u štrajku su „proveli“ radnici ovdašnjeg Centra za strna žita, koji već 25 dana protestuju u zgradi Šumadijskog okruga.
ŠABAC - Prvomajski uranak izmamio je na planinu Cer kod Šapca više hiljada građana, koji su iskoristili lepo vreme i neradni dan za boravak u prirodi. Na Cer se kretalo u kolonama automobila već 30. aprila u popodnevnim satima, a naročito su brojni ove godine bili srednjoškolci.
BANJALUKA: PUNA IZLETIŠTA
Stanovnici Banjaluke proslavili su 1. maj urancima i boravkom na popularnim izletištima na Banj brdu, Trešnjiku, Šibovima, i na uređenim lokacijama pored reke Vrbas.
Najviše su već po tradici 1. maj proslavljali mladi koji su u grupama okupirali banjalučka izletišta. Oni malo stariji su se odlučili za mirnija mesta i izvan grada. Od tradicije organinzovanja proslave 1. maja nije odustalo ni Društvo „Josip Broz Tito“ koje je okupilo poštovaoce lika i dela, kako su ga nekada zvali, „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. S. M.
BRUKA U JAJINCIMA
Svuda u svetu bilo bi nezamislivo da se u spomen-parku, na 1. maj raspali roštilj, a da sa zvučnika trešti muzika. Nažalost, a na našu sramotu, i ove godine je na neprimeren način obeležen Praznik rada. Oko 200 izletnika, raširilo se u memorijalnom parku Jajinci. Muzika je gruvala, roštilj se pekao... Na opasku da to nije mesto za ovakvu vrstu slavlja, jedni su odmahivali rukom, drugi slegali ramenima, govoreći da nisu sami, a grupa bahatih mladića uputila je salvu uvreda. Komunalna policija bila je prisutna, ali je samo nemo posmatrala. Kada smo ih pitali kako je moguće da se i ove godine slobodno roštilja na mestu gde je ubijeno 80.000 Srba, Jevreja i Roma, samo su kratko odgovorili da protiv maloletnih lica ne mogu da pišu nikakvu prijavu i da su u ovom slučaju nemoćni.
TONE SMEĆA
Ekologija nije jača strana Beograđanima. Izletišta posle uranka izgledala su kao deponije. Na sve strane ostale su razbacane plastične plaše, kese, omoti... Moglo se primetiti da nijedno izletište nije imalo mobilne toalete.
SIMBOLIČNA ŠETNJA GLADNIH
Na Trgu Nikole Pašića u sredu okupilo se nekoliko stotina članova radnika Saveta samostalnih sindikata Srbije, kako bi proslavili međunarodni praznik rada i skrenuli pažnju javnosti na težak položaj radnika u Srbiji, na sve veći broj nezaposlenih, kao i na odnos poslodavaca prema zaposlenima.
Među okupljenima, koji su došli iz svih krajeva Srbije, mogli su se videti transparenti na kojima je pisalo: „Protesti za budućnost naše dece“, „Dok nas hrane istorijom, jedu nam budućnost“, „Gladni smo“... I na Trgu Slavija bilo je oko 150 članova policijskog sindikata Srbije, Novog sindikata zdravstva i Sindikata industrijskih radnika Srbije „Sloga“, kako bi skrenuli pažnju vlastima.
Predsednik Udruženog sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović rekao je na skupu da situacija radnika u Srbiji „nikad nije bila gora“.
- Želimo da poručimo Vladi Srbije da Kosovo i Evropska unija nisu njeni glavni problemi, jer Srbija ima mnogo drugih problema, a to je nezaposlenost koja je dostigla rekordnu cifru od preko 30 odsto - rekao je Veselinović.
Predstavnici Sindikata zdravstva skrenuli su pažnju na to da radnici ove ustanove, nisu primili plate i da će, kako je izjavio njihov predstavnik Živorad Mrkić, „neki gladni dočekati Vaskrs“.
