Migranti iz Irana, Pakistana i Bangladeša ne žele nazad u Grčku/Iz Makedonije prolaze i "ilegalaci" /Malo tražilaca azila u Makedoniji /Sve više dece traži azil u Austriji

izvor: agencije, foto: vn                                                                                       22.11.2015.

Migranti iz Irana, Pakistana i Bangladeša ne žele nazad u Grčku

Velika grupa izbeglica, koji na grčkoj strani granice čekaju da uđu u Makedoniju, noć je provela u improvizovanom kampu, odbijajući hranu i vodu. Ne žele da se vrate nazad u Grčku, odakle i dalje pristižu autobusi sa izbeglicama. Lokalni mediji javljaju da se očekuje oko 7.000 novih izbeglica i migranata.

Granicu između Grčke i Makedonije nesmetano prelaze izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka.

Pre tri dana Slovenija, Hrvatska, Srbija i Makedonija propuštaju samo izbeglice iz ratom zahvaćenih zemalja, dok ekonomskim migrantima iz Irana, Pakistana, Maroka, Sudana, Konga, Alžira i drugih severnoafričkih zemalja nije dozvoljen ulazak.

Iz Makedonije prolaze i "ilegalaci"

U prihvatnom centru izbeglica u Tabanovcu, u subotu je registrovan "prolaz" prema Srbiji 2.715 migranata

Blokada dela migranata iz mase koja nadire iz Grčke na graničnu liniju sa Makedonijom kod Đevđelije na putu prema centralnoj Evropi, u subotu je delimično primirena, mada je grupa od oko 3.000 nezadovoljnika leglo na prugu i blokiralo saobraćaj na grčkoj strani međe.

U prihvatnom centru izbeglica u Tabanovcu, u subotu je registrovan "prolaz" prema Srbiji 2.715 migranata. Prema podacima MUP-a, iz Grčke nije stigla neka ozbiljnija grupa migranata. No, u prihvatnom punktu u Đevđeliji, je "trenutno u punktu" nešto više od 600 izbeglica koji nastoje po svaku cenu što pre da se domognu Srbije".

Iz regionalnog Balkanskog centra za upravljanje kriznim situacijama registrovano je u poslednjih 24 časa 4.440 migranata iz "dozvoljenih zemalja". Posle evidentiranja i okrepljivanja, oni su upućeni prema Srbiji. Svi su zvanično upućeni autobusima, sa dozvolom". Ipak, više stotina migranata "iz nedozvoljenih zemalja" Bliskog istoka, iz Đevđelije uspelo je da zaobilazno, ilegalno pređe granicu, i sa ilegalnih punktova taksi vozilima nastave put severa.

Zvanično, međutim, vlasti Makedonije selektivno propuštaju samo migrante iz Sirije, Avganistana i Iraka. Ostale migrante vraćaju nazad u Grčku prema već objavljenoj uredbi vlade u Skoplju.

U Srbiju posle odluke o zatvaranju granica za ekonomske migrante prolazi neznatno manji broj izbeglica.

- Prosečno kroz naš kamp prođe od 5.000 do 6.000 ljudi - kaže Ahmet Halimi, sekretar Crvenog krsta u Preševu.

304.000 IZ SIRIJE, AVGANISTANA I IRAKA

* Od 335.000 ljudi koliko je od početka godine do 1. novembra registrovano u Preševu, njih 304.000 bilo je iz Sirije, Avganistana i Iraka.

* Preostali su građani Libije, Irana, Tunisa, Pakistana, Maroka, Alžira, Bangladeša...

Malo tražilaca azila u Makedoniji

Jake vojne i policijske snage kao i oklopna vozila obezbeđuju grčko-makedonsku granicu kako bi sprečile stotine migranata pokušava nelegalno da uđe na teritoriju Makedonije.

Za protekla 24 sata više od 3.000 migranata ušlo je u Makedoniju, a vlasti u toj zemlji procenjuju stabilnom situaciju na jugu i severu zemlje. Veliki pritisak je na grčko-makedonskoj granici blizu Đevđelije kroz koju prolazi međunarodna pruga Atina-Pariz, koja je mesecima zbog migrantske krize blokirana.

Oni koji u privremenom prihvatnom centru završe registraciju, a ne odluče se da do Srbije putuju vozom, preusmeravaju se ka Đevđeliji, gde ih na ulazu u grad iz pravca Grčke očekuju taksisti.

"Mnogo ljudi iz Libana je u Grčkoj i oni su bez dokumenata. Ovde ih neće primiti i to će biti problem", kaže izbeglica iz Sirije.

Na granici je povremeno veliko nezadovoljstvo-skandiranje, dozivanje Angele Merkel da pomogne, pominjanje slobode.

Na makedonsko-grčkoj granici, makedonski i grčki policajci zajedno proveravaju prtljag izbeglica. Mnogi ljudi koji se nalaze sa grčke strane granice dolaze iz Bangladeša, Pakistana i drugih zemalja koje nisu zahvaćene ratom.

Formiraju se kolone a migranti razvrstavaju uz proveru papira koje su dobili na prvoj registraciji u Grčkoj.

Posle registracije, oni koji nastavljaju put ka Srbiji, dužni su da u roku od 72 sata napuste Makedonuju. Tražilaca azila u toj zemlji je veoma malo.

Sve više dece traži azil u Austriji

Austrijske vlasti suočene su sa povećanjem broja podnetih molbi za dobijanje azila od maloletnika, koji su se bez roditelja uputili na put u Evropu, pišu bečki mediji.

Najveći broj, oko 6.000 dece i maloletnika koji su došli u Austriju bez roditelja i zatražili azil, poreklom je iz Avganistana.

Do kraja oktobra nadležne vlasti primile su od maloletnika 6.175 zahteva za dobijanje azila.

U poređenju sa prošlom godinom to je rast od oko 200 odsto, proizilazi iz statističkih podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije.

Inače do kraja septembra je u Austriji podneto ukupno 56.356 zahteva za dobijanje azila, od kojih su 11 odsto podnela lica u starost ispod 18 godina koji su bez porodice došli u Austriju.

Većina tih izbeglica je između 14 i 18 godina, a 380 podnosilaca molbe je čak i ispod 14 godina.

Proteklih godina je neprestano rastao broj maloletnih podnosilaca molbi za dobijanje azila.

Dok je 2006. "svega" 414 maloletnika bez roditelja zatražlo azila u Austriji, 2009. taj broj je porastao na 1.062.

Kod ukupnog broja molbi za dobijanje azila "vode" Sirijci, kod maloletnika je najveći broj Avganistanaca.

Čak 65 odsto maloletnika bez pratnje roditelja je poreklom iz Avganistana, a na drugom mestu su Sirijci.

Austrija trenutno muku muči sa smeštajem za maloletnike bez roditeljske pratnje.

Nijedna od devet pokrajina ne ispunjava svoje obaveze u potpunosti u vezi smeštaja, tako da Beč trenutno, sa 800 smeštaja za maloletne azilante, brine o najvećem broju zbrinute dece.