|
Jesen donosi veći broj migranata na Balkan/Makedonija: Hiljade migranata dnevno, situacija sve gora
izvor: rse, foto: afp 17.08.2015.
Jesen donosi veći broj migranata na Balkan
Da mafija, odnosno više od 150 krijumčara nisu bili prisutni u vašoj zemlji u proteklih 11 meseci, mnogi migranti ne bi se kretali ovom rutom, već bi išli preko Albanije, kaže u intervjuu za naš radio grčki aktivista Vasilis Carcanis, koji pomaže izbeglicama na makedonsko - grčkoj granici.
Ako neko od njih dolazi u vašu zemlju, to je zato što mafija, krijumčari i trgovci ljudima koji 11 meseci žive u vašoj zemlji, njih prebacuju najpre u Kumanovo, a zatim u Srbiju, dodaje Carcanis. On komentariše dosadašnju saradnju izmedju aktivista iz Grčke i Makedonije:
“Mi imamo zajednički problem sa putešestvijem izbeglica i ako naše zemlje ne mogu sarađivati zbog politike, mi moramo naći rešenje. Najpre treba razumeti zajednički problem i tada ćemo moći da kvalitetno saradjujemo, bez obzira na politiku.”
On strahuje da će u septembru i oktobru broj migranata biti još veći, jer u Turskoj završava turistička sezona i mafija i krijumčari će intenzivnije prebacivati ljude na grčka ostrva.
Oko četiri hiljada izbeglica dnevno je realni broj koji se može očekivati, kaze Carcanis, dodajući da će se oni razdvojiti, pa će neki probati otići preko Italije, neki preko Albanije, a neki će ići preko Gjevgjelije prema severu. U svakom slučaju, na granici Makedonije može dolaziti preko 1.000 migranata svakog dana, najavljuje on.
Mi trebamo pokušati da rešimo ovaj problem, ali ovo nije problem samo naših zemalja, ovo je problem Evrope, jer je krajnja destinacija ovih ljudi EU, ističe Carcanis.
Komentarišući činjenicu da u Makedoniji mnogi ljudi kritikuju Grčku zato što šalje migrante preko granice samo da bi se rešila problema, on kaže:
“Zašto ne okrivljuju Tursku? Ljudi iz Sirije najpre dolaze u Tursku, pa zatim odlaze u Grčku. Ako neko želi da uperi prst u krivca, onda treba početi sa Turskom, jer migranti tamo imaju prve susrete sa krijumčarima i trgovcima ljudima. Problem je što ovi ljudi beže od rata, a Turska ih ne može zadržati sve, jer ih je previše. Isto tako, ne može ih zadržati ni Grčka, a ni vaša zemlja, niti Srbija ili Mađarska.”
Cancaris naglašava da je krajnje vreme da Grčka, Makedonija, Srbija i Mađarska sednu zajedno za sto i da se suoče Evropu sa njenom odgovornošću prema ovom problemu, jer je ona konačna destinacija migranata.
Makedonija: Hiljade migranata dnevno, situacija sve gora
Problem sa migrantima u Makedoniji sve više se komplikuje, jer svakog dana dolaze nove izbeglice iz Sirije i drugih zemalja tog regiona.
Najdramatičnije je na željezničkoj stanici u Đevđeliji, koja je prvi grad posle grčko-makedonske granice, gde se oni i bukvalno bore za mesto u prvom vozu koji će ih odvesti na sever, kaže Mersiha Smailović iz nevladine organizacije Legis.
“Broj se povećao na oko 1.500 do 2.000 dnevno koji stižu u Đevđeliju. Juče je prvi put došao specijalni tim iz policije za suzbijanje gužve. Dali su prednost za mesto u vozu ženama, deci i porodicama. Nisu dozvolili prenatrpanost u vozu, pa su mnogi od njih prenoćili napolju, na kiši”, navodi Mersiha Smailović.
Problem sa migrantima je pokrenuo alarm u Makedoniji, koja pokušava da se što pre konsoliduje i da nađe svoj model za borbu sa krizom koja potresa čitav region i druge evropske zemlje.
Žan Aselborn, ministar spoljnih poslova Luksemburga, zemlje koja predsedava Evropskom unijom, u intervjuu za naš radio naglasio je da će do kraja godine zemlje Unije primiti 60.000 migranata.
Sa ovom strategijom evropskih zemalja otvara se veći problem za zemlje iz regiona i to traži brzo iznalaženje rešenja, kaže portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Kotevski. On dodaje da Makedonija ne treba da izolirano rešava problem, koji podrazumeva ne samo humanitarna pitanja, nego i bezbednosne rizike za zemlju.
“Republika Makedonija će nastaviti da prati situaciju, da pravi odgovarajuće analize i da se preventivno priprema za sva moguća scenarija, ali verujemo i očekujemo da će se međunarodna zajednica založiti za globalno rešavanje problema”, kaže Kotevski.
I neki analitičari smatraju da pravi odgovor trebaju dati veće zemlje. Bojan Maričić, ekspert za međunarodna pitanja, kaže da Makedonija treba izgraditi kamp, ali da glavna baza treba biti u zemljama koje se graniče sa Sirijom, a nisu zahvaćene ratom, kako je bilo na primeru kosovske krize.
“Ovako kao što je sada, nismo spremni. U Srbiji i Makedoniji i u svim državama koje su tranzitne trebaju biti izgrađeni nekakvi kampovi. Svakako, tu treba postojati i politički plan Evropske unije o tome šta će se raditi sa ovim problemom dugoročno”, konstatuje Maričić.
U međuvremenu, mnogi migranti koji ne uspevaju da nađu adekvatni transport idu peške po železničkim prugama, što je veoma opasno. U ponedeljak je voz pregazio jednog migranta koji se nalazio na pruzi Skoplje-Kumanovo. Od početka izbegličke krize na makedonskim prugama je poginulo tridesetak migranata.
|
