|
Makedonija - država na tankom ledu
izvor: evn, foto: vn 08.09.2015.
Usvajanjem referendumskog pitanja "Da li ste za samostalnu Makedoniju s pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije?" pre tačno 24 godine, 8. septembra 1991. i formalnom voljom većine građana za samostalnost overena skupštinskom Deklaracijom deset dana kasnije - utrt je put nezavisnosti. No, ovogodišnje obeležavanje tog datuma, kako se ocenjuje u Skoplju, u senci je "još jednog velikog iskušenja", koje ugrožava taj put - duboke političke krize sa kojom se suočava ova država i sve njene institucije.
Situacija u kojoj se Makedonija danas nalazi potvrđuje da su ponovo na ispitu strateški ciljevi države, zacrtani još na startu njene nezavisnosti.
Ovo je stav iznet i na tribini "Makedonija - Kako dalje?", u Naučnom centru Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU) u Ohridu. Makedonija je duboko zaglibila u krizu koja se komplikuje, država se nalazi na raskršću, suočena sa ozbiljnim iskušenjima, uključujući nalet migranata na balkanskom putu prema severozapadu Evrope, i ukoliko se ne interveniše efikasno, može se dogoditi da promena imena države bude jedna od najblažih posledica.
Postignuti dogovor stranačkih lidera za rešavanje političke krize u zemlji, kako je ocenio predsednik MANU, Vlado Kambovski, jeste ohrabrujući iskorak, "ali potrebna je realizacija".
- Ukoliko dogovor ne bude poštovan, mogu se očekivati socijalne turbulencije, građanska neposlušnost, revolt, bunt i rešavanje problema na ulici - rekao je Kambovski.
Na takvu opasnost je upozorio i akademik Blaže Ristovski, uz isticanje značaja i najaktuelnijih bezbednosnih izazova Makedonije.
- Ne treba da se zavaravamo, u pitanju je i sam opstanak države. Posebno sada posle najnovijih dešavanja sa migrantima. Analize pokazuju da nam bezbednost nije jača strana - stav je Ristovskog. - A međunarodni faktor Makedoniju uporno drži u protektoratskom, kontrolisanom i upravljačkom statusu. U regionalnim okvirima susedi su nam i nada i pretnja.
Pitanje migranata je pomenuto više puta jer pored unutrašnjepolitičkih problema sve veću opasnost donosi i "nametnuta azilantska kriza".
Makedonija je rastegnuta između dva preteća bloka, poželjnog, ali nedostižnog cilja - EU i NATO, sa jedne strane i drugog, predvođenog Ruskom Federacijom, koja čini sve da ostvari dominaciju i na ovom delu Balkana.
Povodom pet decenija od osnivanja, MANU priprema dokument sa vizijom budućnosti Makedonije. Ukazano je na neophodnost potpunog demontiranja sistema kako bi na snagu stupila vladavina prava.
- Mi se danas suočavamo sa potpunim izjednačavanjem države sa partijom, ideološkim funkcijama države, sistemskom korupcijom, imperijalnim karakterom partija, flagrantnim kršenjem zakona dobrih na papiru, no, ako ih ne primenjujemo, isto je kao i da ne postoje. Ova kriza ima najozbiljnije dimenzije od osamostaljenja jer ugrožava samo postojanja države - ocenio je Kambovski.
ISKUŠENjA
U minulim iskušenjima ključnu ulogu rešavanja problema imali su predstavnici Zapada, bilo kada je u pitanju međunarodno priznavanje države, njen prijem u UN, pod privremenim nazivom BJRM, čija važnost još traje, ili ratna 2001. i okončanje pobune Albanaca potpisivanjem Okvirnog mirovnog sporazuma i promenama Ustava…c
MANU NA METI KRITIKA
Poruke sa naučnog skupa u Ohridu imale su brojna reagovanja u javnosti Makedonije, pogotovo jer je proteklih godina MANU često bio na meti kritika zbog "pasivnosti i prećutkivanja niza negativnih događanja u zemlji". Zato, kako se ocenjuje, ovo deluje kao otrežnjujuće vraćanje mudrih glava na pravi kurs. Jer, opasni problemi tinjaju godinama, dok akademici pokazuju indolentnost, na momente i dezorijentisanost, u odnosu na izuzetno značajna pitanja kao što je predlog o razmeni teritorija sa Albanijom.
|
