Srbija bila primerna u izbegličkoj krizi

izvor : agencije  foto: tanjug                                                                                  30.03.2016.

BEOGRAD - Srbija se u izbegličkoj krizi ponašala primerno i pokazala ogromnu humanost, koja se nije mogla videti u mnogim evropskim zemljama, a period predaha, pošto kriza nije okončana, treba iskoristiti za pripremu, ocenjeno je danas na konferenciji "Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi", koju je otvorio premijer Aleksandar Vučić.

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji Hans Fridrih Šoder istakao je da je Srbija postavila pozitivan primer kako treba prići izbegličkoj krizi.

Prema njegovim rečima, iz ovog pozitivnog iskustva mogu se naučiti lekcije.

Šoder je naglasio da su uspesi postignuti zajedničkim radom državnih institucija i nevladinim organizacijama, koje su osigurale da izbeglice budu zbrinute.

On je istakao da, nakon što je došlo do zatišja na balkanskoj ruti, taj period treba iskoristiti za pripremu za vreme posle, to jest da se poboljšaju zakoni i prilagode standardi.

UNHCR stoji, prema njegovim rečima, na raspolaganju vladi i građanima u ovoj krizi, i ističe da deli progresivnu viziju premijera kada je reč o budućnosti migrantske krize. 

Vlada, kako je podvukao Šoder, treba da se posveti pitanju izbeglica koje su rešile da ostanu, ali i razmisli o solucijama za rešavanje pravnog statusa izbeglica koje nisu podnele zahtev za azil, a koje su ostale u zemlji, da im omogući neku vrtsu privremene zaštite.

Izmena zakona o azilu je velika prilika u procesu pristupanja EU, smatra on,  dodajući da nacrt zakona sadrži mnogo pozitivnih mera.

Zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković istakao je da u Srbiji izbeglice nisu bile zlostavljane, zatavrane, već da im se prišlo humano i s razumevanjem.

On je rekao da jeSrbija imala uspeha u rešavanju problema koje je donosila izbeglička kriza.

Prema njegovim rečima, istorijski talas izbeglica i migranata, koji su društva u Evropi dočekala nespremno, otkrio je manjkavosti u poštovanju ljudskih prava u realnim situacijama na starom kontinentu.

Janković je ukazao da je, posle dobrodošlice, došlo do zatvaranja granica ogradama, ograničavanja ulaska izbeglica u zavisnosti od porekla, grupnog vraćanja bez pojedinačnog razmatranja uslova ispunjenosti prava na zaštitu.

Istovremeno je naglasio da je okončana samo prva faza krize, dodajući da ona nije okončana.

Janković je najavio da će Zaštitnik građana učestvovati u javnoj raspravi o novom zakonu o azilu i dati svoje preporuke.

Srbija, prema njegovim rečima, treba u budućem periodu da zauzme proaktivan pristup, dodajući da je neophodno sačiniti plan zbrinjavanja izbeglica koje su zatečene ili vraćene u Sbriju, kao i plan integracije onih kojima je odobren azil u Srbiji.

"Kada je reč o zbrinjavanju nije bitan broj raspoloživih kreveta, jer mnogi od njih mogu ostvariti svrhu samo na kratak rok. Važno je pitanje koji sadržaji raspoloživi uz raspoloživi krevet, a pre svega činjenica da se integracija ne može sprovoditi kolektivnim smeštajima, koja zanče getoizaciju i udaljavanje od društva u koje treba da se integrišu", smatra Janković.

On je ujedno istakao da posebnu pažnju treba posvetiti povredljivim grupama, pre svega deci koja nemaju pratnju, ali i ženama.

Takođe je istakao da su često zaboravljene osobe sa invaliditetom, pa će biti neophodno da se, kada je reč o tražiocima azila, posebna pažnja posveti osobama koje spadaju u tu grupu.

Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjernstad je naglasio da se Srbija u izbegličkoj krizi bavila odgovorno i pokazala visok nivo humanosti.

On je ukazao da je Norveška pomogla institucije i nevladine organizacije u Srbiji u savladavanju izbegličke.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht podvukla je ulog debate u demokratskim društvima, a tako i po pitanju izbegličke krize.

„Uloga debate je ogromna, kao što je javna debata o svim ključnim pitanjima razvoja društva i države apsolutno neophodna ako želimo Srbiju da razvijamo kao jedna demokratska zemlja“, poručila je ona.

Prema njenim rečima, imamo činjenicu da globalni jug kreće ka globalnom severu, i da je to rezultat očigledno ogromne nejednakosti i nadeksploatacije planete.

Liht je podvukla da svaka ozbilja država mora da se spremi na ove činjenice ozbiljno.

Takođe je ukazala i na ekonomske migrante, pre svega pripadnike romske manjine, koji su krenuli na zapad u potrazi za boljim životom, a koje će brz biti vraćene u Srbiju, pa je neophodno se suočiti sa reintegracijom tih naših sugrađana.

Pored toga je ukazala i na odliv mozgova naglasivši da je neophodno se baviti i tom temom i da moramo da razmišljamo kako na odgovoran način se ponšati prema tom pitanju.

Liht je naglasila da se nedovoljno u Evropi prepoznaze da izbeglice, koje žele da ostanu, mogu biti dobitak, i da je neophodno sa njima voditi dijalog.

Što se Balkana tiče ona je istakla da je izbeglička kriza srušila sve ideje koje su išle u smeru da je ovaj deo Evrope periferija.

„Balkan je ponovo u fokusu i to pruza mogućnost da odgovornim ponašanjem svih subjekata u regionu to iskoristimo, a da bi region mogao da igra ozbiljnu ulogu mora da rešava svoje probleme sam“, uverena je Liht.

Izbeglička kriza predstavlja i određenu mogućnost za Srbiju, dodala je ona ukazujući da je ubeđena da „naš zakon o azilu, koji će biti razmatran kao deo Poglavlja 24, omogućuje da ostavrujemo institucionalna rešenja koja će biti moderna“.

Na kraju je ocenila da je politika proširenja EU bila najuspešnija, i da je Unija bial najsnažija kada se proširivala.

Sporazum EU i Turske pokazuje koiko je bilo pogrešno zaustaviti proces proširenja kao toj zemlji, dodala je Liht podvukavši da bez proširenja EU nema potreban kiseonik koji bi joj omogućio da raste.