Srbija i Rumunija će imati zajedničke pogranične patrole/Teže do azila u Austriji/Fajman: Nemačka i dalje migrantima šalje pogrešne signale

izvor : agencije  foto: mup srbije/tanjug                                                                                31.03.2016.

 Srbija i Rumunija će imati zajedničke pogranične patrole

Nakon sastanka koji je održan na graničnom prelazu Đerdap 1, ministar Stefanović je istakao važnost formiranja tih patrola koje će pomoći boljoj zaštiti graničnog pojasa, suzbijanju šverca duvana i narkotika, navodi se u saopštenju MUP-a.

Naglašavajući da između Srbije i Rumunije, u pogledu migrantske krize, ne postoje nikavi nesporazumi, srpski ministar policije je rekao da su dve zemlje opredeljene za saradnju kako bi se pronašlo zajedničko, evropsko rešenje za taj problem.

Stefanović je dodao da srpska policija radi na tome da spreči ilegalane ulaske na našu teritoriju, kao i da zajedno sa rumunskim kolegama vodi računa da situaciju održi pod kontrolom.

"Želimo da sve što se dešava, u skladu sa odlukama Evropske unije i zakonom, bude nešto što kontrolišemo i što našim građanima pruža maksimalnu bezbednost", naveo je Stefanović.

Stefanović i Toba razgovarali su i o unapređenju policijske saradnje i borbi protiv terorizma.

"Važno je da saradnja u pojasu granice, ali i u razmeni svih informacija bude konstantna i intenzivna, posebno imajući u vidu nove bezbednosne izazove koji postoje u čitavoj Evropi", rekao je Stefanović.

Toba je istakao da je saradnja policija dobra, navodeći da je ministru Stefanoviću uputio poziv za održavanje trilateralnog sastanka ministara Srbije, Rumunije i Mađarske, na kome bi se razgovaralo o aktuelnim temama, prvenstveno ilegalnim migracijama.

"Na sastanku smo dogovorili formiranje zajedničke patrole na srpsko - rumunskoj granici, ali i otvaranje kancelarije za saradnju na graničnom prelazu Portile, što će doprineti efikasnijoj razmeni informacija po svim pitanjima", zaključio je Toba, navodi se u saopštenju.

Teže do azila u Austriji

Austrija je dodatno otežala pristup izbeglicama uvodeći nova ograničenja za podobnost za azil i olakšavajući odbijanje tražilaca azila već na granici. Od sredine maja austrijska vlada prihvataće samo zahteve za azil izbeglica čija je bezbednost ugrožena u susednim tranzitnim zemljama ili onih koji već imaju rođake u Austriji. Takođe će biti pojačane provere na kontrolnim punktovima, posebno na prelazu Brener sa Italijom, s obzirom da se očekuje da izbeglice posle zatvaranja balkanske rure krenu ka Evropi drugim putevima.

"Nećemo razmatrati nijedan zahtev za azil ako to ne moramo po određenim kriterijumima ... poput Evropske konvencije o ljudskim pravima", rekla je 30. marta na konferenciji za štampu u Beču ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner).

Ministarka je istakla da je austrijska odluka u skladu sa zakonom Evropske unije kojim se članicama dozvoljava da preduzmu nacionalne mere u vanrednim situacijama.

Austrija, koja je 2015. bila treća u EU po broju zahteva za azil gledano prema broju stanovnika posle Mađarske i Švedske, više nije "u obavezi" da prihvata sve zahteve jer migrantska kriza predstavlja "pretnju javnom redu i nacionalnoj bezbednosti", obrazložila je Mikl-Lajtner.

Izbeglice će zbog novih propisa morati da podnesu zahtev za azil odmah na granici u centrima za registraciju, gde mogu da budu zadržani do 120 sati dok se prijava ne proveri.

Ilegalni migranti koji budu zatečeni u zemlji biće odvedeni do granice, upozorila je austrijska ministarka dodajući da će tražioci azila čiji zahtev bude odbijen biti vraćeni u zemlju iz koje su ušli u Austriju, preneo je EurActiv.com.

Vlada u Beču potvrdila je da namerava da pojača provere na postojećim kontrolnim punktovima duž južne granice, uključujući na prelazu sa Italijom Brener (Brenner), inače jednom od ključnih na evropskoj tranzitnoj ruti.

Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, od početka godine oko 14.000 ljudi tražilo je azil u Austriji. To je gotovo polovina godišnje kvote od 37.500 ljudi koju je vlada uvela u januaru. U 2015. godini Austrija je primila gotovo 90.000 zahteva za azil.

Priliv izbeglica osetno je usporen od kako su Austrija i balkanske zemlje duž glavne migrantske rute koja vodi od Grčke krajem februara zatvorile svoje granice.

Oštra austrijska migratorna i politika azila na meti je kritika Evropske komisije i grupa za zaštitu ljudskih prava.

Austrija je "poslednja stanica" pre Nemačke, kojoj stremi najveći broj migranata bežeći od rata i siromaštva na Bliskom istoku i u drugim krajevima sveta.

U februaru je Austrija preuzela vođstvo u koordiniaciji graničnih restrikcija na Balkanu, zbog čega se pogoršala situacija sa migrantima "zarobljenim" u Grčkoj.

Beč veruje da će migranti naći nove puteve do centralne Evrope nakon zatvaranja balkanske rute i zato planiraju da pojačaju kontrole na prelazu Brener između Austrije i Italije.OO

Fajman: Nemačka i dalje migrantima šalje pogrešne signale

„Pogrešno je da se neko nagrađuje ko plaća krijumčare kako bi u Nemačkoj dobio punu socijalnu podršku, dok neko, ko je pod okriljem UNHCR-a i čeka na legalno putovanje, ništa ne dobija", kritikovao je Fajman u izjavi bečkom dnevniku "Kronen cajtung".

On je istakao da, ako se ne ukaže na ovaj problem, može doći do problema na prelazu Brener, pošto ruta preko Italije postaje sve atraktivnija.

Konkretno bi to, prema njegovim rečima, vodilo ka teškoj političkoj, organizacionoj i policijskoj situaciji, a na kraju bi dovelo do uspostavljanja sličnog sistema upravljanja prelazom kao na SSpilfeldu, prema Sloveniji.

Fajman smatra da, pre svega, Nemačka treba da deluje.

"Ako Nemačka može zamisliti da primi pola miliona, 600.000 ili 700.000 izbeglica, onda je to u principu stvar te zemlje, ali bi trebalo da preuzima te ljude na licu mesa, pre nego što krenu na ilegalno putovanje", smatra austrijski kancelar.

On je objasnio da je to moguće time što bi se na spoljnoj granici EU, ili preko UNHCR-a izvan Unije, utvrdilo ko ima pravo na azil, i izda tranzitna viza, kako bi se već tamo izvršila raspodela.