|
Konferencija u Sarajevu: Godina na izmaku imala i dobre i loše strane
izvor: agencije foto: 18.12.2015
Protekla godina bila je istovremeno i dobra i loša - otvorena su poglavlja Srbiji, Crna Gora je dobila poziv u NATO, uspostavljen je dijalog Beograda i Prištine, ali, s druge strane, ekonomski rast je spor, regionalna bezbednost je nestabilna, a demokratija je ugrožena, poruka je današnje konferencije "Kraj teške godine, kakva će biti 2016?", koju je u Sarajevu organizovao Savet za regionalnu saradnju.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, govoreći o lošim aspektima 2015, konstatovao je da se ekonomski rast koji je usledio u Evropskoj uniji posle svetske ekonomske krize nije prelio na zemlje u regionu zapadnog Balkana u kojima je situacija i dalje loša.
Veliki priliv migranata i izbeglica iz zemalja Bliskog istoka i sa severa Afrike, koji su ove godine krenule put Zapadne Evrope, ukazao je Svilanović, dodatno je otežao situaciju u zemljama kroz koje su prošle, posebno zato što je izazvao tenzije među evropskim državama.
Teroristički napadi u Evropi, dodao je Svilanović, dodatno su doprineli da se godina oceni užasnom.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju ipak smatra da postoje razlozi i zašto se godina može oceniti dobrom - lideri evropskih država, uključujući i one iz regiona, pokazali su da mogu da prevaziđu tenzije i ostvare saradnju kada je reč o migrantskoj krizi.
Podsetio je i da su Srbiji otvorena prva pregovaračka poglavlja u procesu priključenja Evropskoj uniji, da je uspostavljen dijalog Beograda i Prištine, ali i da je Crna Gora pozvana u članstvo u NATO-u.
Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Svilanović je istakao da je ona na dobrom putu i da se može meriti nedeljama, a ne mesecima, kada će ta država moći da preda kredibilnu prijavu za članstvo u EU, možda ne sledeće godine, "ali sigurno do kraja 2017".
Analizirajući poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja u regionu u procesu priključenja EU profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jovan Teokarević konstatovao je da je određeni napredak postignut, ali da ima još mnogo mesta za dalje korake.
Prema njegovim rečima za države iz regiona Evropska komisija je u izveštaju, kada je reč o napretku u određenim oblastima, najčešće koristila ocene "neki nivo pripremljenosti" i "umerena pripremljenost", dok su "dobar nivo" i "napredak" mogli prilično retko da se vide u izveštajima.
"Bilo je uspeha, ali to je uglavnom kada je reč o zakonodavstvu, odnosno usklađenosti država sa evropskim akijevima. Međutim, najveći problem je taj što se primena tih dobrih zakona koje su usvojile nacionalne skupštine uopšte nije dogodila", rekao je Teokarević.
Glavni nedostaci u izveštajima EU
Govoreći o glavnim problemima na koje izveštaji ukazuju profesor Teokarević je ukazao na nedostatak konsolidovane demokratije.
"Najveći problem u regionu nije ekonomija, već nedostatak demokratije. Ekonomija čini da se situacija pogorša, ali nedostatak nezavisnih institucija, manjak vladavine prava, pojava novih idola poput Orbana, Erdogana i Putina koji su se pojavili u regionu je mnogo veći problem", smatra Teokarević.
Dodao je da tu nije reč o nedostatku nekih sofisticiranih finesa demokratije, već osnovnih principa, poput slobode govora.
"Vidimo loš trend poslednjih godina kada je reč o demokratiji. Sada je situacija u regionu mnogo gora nego pre pet godina", ocenio je Teokarević.
Problem regiona, kako je istakao, predstavlja i to što nije prevazišao posledice ekonomske krize, ali i to što još ne postoji stabilnost sa aspekta bezbednosti.
Nova stvar u regionu je uplitanje Evropske unije u unutrašnju politiku država regiona, ali i zamor, rekao je Teokarević, ukazujući na zamor EU od proširenja i zamor država regiona od reformi.
"Takođe, ni vlade niti građani u regionu ne vide više EU kao eldorado i kao uzor. Poverenje u EU je palo", konstatovao je Teokarević.
Treba li EU da utiče na unutrašnju politiku
Za razliku od Teokarevića pojedini učesnici konferencije smatrali su da EU mora da utiče na unutrašnju politiku, ali da države u regionu ne očekuje da im Brisel "radi domaće zadatke".
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić ocenila je da bi organizacije civilnog društva trebalo da iskoriste priliku proširenja EU ne samo kako bi pratile proces harmonizacije sa evropskim akijevima, već i kako bi se bavili razvojem i strateškim problemima država u kojim rade.
Bobićeva je kao primer navela problem obrazovanja, naglasivši da to nije pitanje koje se postavlja kao uslov za priključenje EU.
"Reforma obrazovanja je veoma važan i problematičan deo našeg društva. Moramo to da postavimo kao pitanje u kontekstu priključenja EU i da tražimo mnogo više od naše države nego što to traži EU", zaključila je Bobićeva.
Paralelno sa panel diskusijom održava se i radionica na kojoj učestvuje 16 regionalnih novinara, a koji razgovaraju o izveštavanju u regionu, odnosno problemima s kojima se suočavaju i koji su pravci za njihovo rešavanje.
|
