 |
Austrijsko-bosanska akcija protiv terorističkih centara/U Zavidovićima bačena eksplozivna naprava na zgradu policije/"Glas Amerike": Seme džihada na Balkanu
izvor: agencije foto: 24.11.2015
Austrijsko-bosanska akcija protiv terorističkih centara
BEČ - Austrijska i bosanska policija razbile su terorističke centre, zbog čega sada preti odmazda Islamske države, ukazuje danas bečki dnevnik "Kurir", navodeći da u Bosni više nema salafističkih sela, koja su bila veza sa terorističkom organizacijom.
List ocenjuje da bi napad na dvojicu vojnika u Sarajevu, koji je počinio Enes Omeragić, koji je povratnik iz rata u Siriji, odmazda za operaciju "Palmira", kojom su austrijska i bosanska policija razbile veliku mrežu za regrutovanje boraca za Islamsku državu.
Akcija je počela 2014. u Austriji, kada je 900 policajaca u Beču, Gracu i Lincu učestvovalo u hapšenju 29 osoba osumnjičenih za veze sa Islamskom državom.
Ta grupa, među kojima je i propovedač mržnje Mirsad Omerović, iz Tutina, koji je osumnjičen da je imao direktnu vezu sa kalifom Islamske države Abu Bakr al Bagdadijem u Siriji, imala je veze sa Bosnom.
Omerović, koji je delovao pod islamskim "borbenim imenom" Ebu Tejma osumnjičen je da je prikupljao finansijska sredstva za Islamsku državu, kao i da je regrutovao mlade džihadiste, a u Evropi govoto nijedan odlazak džihadista u Siriju nije prošao bez njegove umešanosti.
Trag je policiju doveo do bosanskog sela Gornja Maoča, gde su bili ljudi za vezu sa Islamskom državom, prenosi "Kurir" dodajući da je Islamska država imala svoje centre i u selima kod Zenice, Bihaća i Brčkog.
Džihadistička sela i centri podrške Islamske države u Bosni su se razvili u bezbednosni rizik po čitavu Evropu.
"Kurir" je istražio aktuelno stanje u tim mestima i došao do zaključka da te terorističke ćelije više ne postoje, jer su ih razbile bosanske vlasti uz podršku Austrije.
U međuvremenu su ponovo, sva poznata salafistička sela, pod kontrolom policije, potvrđuju austrijske i nemačke diplomate, koje su asistirale bosanskim vlastima u akcijama.
General-major Johan Luif, komandant EUFOR-a, potvrdio je "Kuriru", da su sva "ekstremistička sela" sada pod kontrolom.
Time se stalo na put regrotovanju boraca za Islamskud ržavu, i broj onih mladih, spremnih da se priključe džihadu, u Bosni se nalazi u padu, što je razvoj, koji potvrđuje Služba za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma Austrije.
Nakon razbijanja bosansko-orijentisanih struktura austrijske vlasti su fokus delovanja preusmerile na čečensku scenu u Austriji.
Naime, polovina osoba koje su iz Austrije otputovale u džihad, a identifikovano je oko 250, su čečenskog porekla.
Njihova struktura nije pogođena akcijom protiv bosanske ekstremističke scene.
Snažna mreža Čečena u Turskoj i Austriji se i dalje koristi za transfer džihadista u Siriju, tvrdi "Kurir" dodajući da je sprečavanje regrutovanja boraca najdelotvornije oružje u borbi protiv Islamske države, jer bez boraca iz inostranstva ta teroristička organizacija ne bi mogla preživeti u Siriji i Iraku.
U Zavidovićima bačena eksplozivna naprava na zgradu policije
ZAVIDOVIĆI - U Zavidovićima je sinoć bačena eksplozivna naprava na aneks zgrade Policijske stanice, pri čemu niko nije povređen, dok policija traga za pociniocem ili više njih.
Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona Aldin Ahmić rekao je da je nepoznata osoba oko 00:15 sati bacila eksplozivnu napravu na aneks zgrade Policijske stanice Zavidovići, nanevši manju materijalnu štetu, preneo je portal Klix.ba.
Tom prilikom niko nije povređen, potvrdio je on i dodao da policijski timovi rade na identifikovanju osobe koja je izvršila ovo delo.
Iz MUP-a ZDK kažu da će više detalja o ovom događaju biti poznato uskoro.
"Glas Amerike": Seme džihada na Balkanu
NjUJORK - Stotine boraca iz balkanskih zemalja se do sada pridružilo pripadnicima samozvane Islamske države i drugim ekstremnim grupama u Siriji, a ID sada nastoji da osnuje novi front kalifata na Balkanu i regrutuje nove dobrovoljce iz regiona, piše "Glas Amerike".
Stručnjaci za ekstremizam kažu da su disfunkcionalna politička, loša ekonomska situacija i velika nezaposlenost u Bosni i Hercegovini i na Kosovu stvorili savršen teren za regrutovanje, piše novinar "Glasa Amerike" Džef Svajkord.
Strani islamski borci “Mudžahedin bataljon”hsu u septembru 1993. zauzeli jedno selo u centralnoj Bosni, blizu Viteza koji je bio pod kontrolom hrvatske vojske. Mudžahedini su u selu, ubijali zarobljene i ranjene i palili kuće.
Godinu dana ranije, mudžahedini, u prevodu “borci za slobodu”, još uvek sveži iz devetogodišnjeg sovjetsko-avganistanskog rata, počeli su da dolaze u Bosnu u “sveti rat” džihad, u progon nevernika.
Za njima su počeli da dolaze i džihadisti iz severne Afrike i sa Bliskog istoka, a među njima je bio i Ajman Dean iz Saudijske Arabije.
“Mnogi mudžahedini u Avganistanu, koji su se borili za oslobađanje te zemlje i obnovu islamske države su se osećali odbačenima zbog ishoda događaja. Zato su, kada je počeo rat u Bosni videli priliku za kanalisanje svojih džihadističkih ambicija”, rekao je on.
Mudžahedini su 1993. i formalno postali sastavni deo armije BiH, a njihov broj je prešao 1500. Bili su poznati po brutalnosti, mučenjima i brojnim zločinima.
“Bio sam svedok ubistava srpskih zarobljenika. Iskreno govoreći svi su oni bili borci, pripadnici milicija”, kaže Ajman.
Strani islamski borci su koristili puno radikalniju, ekstremnu salafističku ideologiju, podsticanje islamskog buđenja među bosanskim muslimanima i širenje oblika islama koji isključuje suživot sa drugim narodima u Bosni i Hercegovini.
"Oni su videli u Bosni veoma dobru priliku da predstave tu vrstu stroge religije, krutog shvatanja i tumačenja islama”, rekao je ekspert za islamska pitanja iz Bosne Hajrudin Somun.
Većina muslimanskih vernika u Bosni, upražnjava umerenu, evropsku varijantu, sunitskog islama. Pomoćnik ministra bezbednosti zadužen za pitanja terorizma u Bosni i Hercegovini Vjekoslav Vuković kaže:
"Ti strani ekstremisti govore muslimanima u Bosni i Hercegovini da se pogrešno mole, da nisu dobri muslimani i da je samo islam koji oni propovedaju pravi".
Po završetku rata, nekoliko stotina stranih boraca je ostalo u Bosni. Osnovali su svoje vehabijske, odnosno salafističke zajednice u ruralnim, teško pristupačnim područjima. Mnogi od 200 stranih boraca iz Bosne koji su se pridružili Islamskoj državi došli su upravo iz tih zajednica.
"Bosna je samo jedna epizoda u dugačkom nizu džihadističkih sukoba koji će se širiti po muslimanskom svetu, sa ciljem da pripreme muslimane za džihad i uspostavljanje kalifata", ističe Ajman Dean.
I dok drugi ne vide tako mračnu budućnost, posledice akcija pripadnika mudžahedinskih brigada se osećaju širom sveta već više od 20 godina. Jedan od njih je bio i Halid Šeik Mohamed, organizator napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. Stotine drugih bilo je u Al Kaidi ili su se borili u Čečeniji ili Pakistanu. Sada su se pridružili Islamskoj državi.
|
