 |
Hrvatska sprema samit o Dejtonu/Bilt: Raspršene nade o približavanju BiH Evropi
izvor: evn/agencije foto: vn 23.11.2015
Hrvatska sprema samit o Dejtonu
Na inicijativu Zagreba u EP će biti održan skup posvećen mirovnom sporazumu. Ivanić: Idem na konferenciju, nema promena dokumenta. Sva tri člana Predsedništva BiH pozvana na skup u decembru
Hrvatska je odustala od ideje da se povodom 20. godišnjice Dejtonskog sporazuma u Evropskom parlamentu usvoji rezolucija, koja je prema nezvaničnim najavama trebalo da bude negativna po Srbe. Međutim, na inicijativu hrvatskih poslanika u decembru će biti održana konferencija o evropskoj budućnosti BiH.
U ovom trenutku se ne zna hoće li se na konferenciji potegnuti pitanje demontaže Republike Srpske, što je, kako se pominjalo, trebalo da bude cilj rezolucije. Teme skupa mogu da se naslute iz niza amandmana, koje su ne tako davno, hrvatski poslanici podneli na izveštaj o napretku BiH. Oni su tvrdili da su Hrvati u BiH u neravnopravnom položaju, tražili su da radio-televizija emituje program na sva tri zvanična jezika, kao i da se obezbedi pluralizam medija i izmeni izborno zakonodavstvo.
Na ovom skupu očekuje se učešće sva tri člana Predsedništva BiH. Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH, kaže da je poziv već dobio:
- Na konferenciju idem. Pouzdano znam da ključne evropske institucije ne razmatraju nikakvu promenu Dejtonskog sporazuma, jer o sadržaju promena nema saglasnosti, kako unutar BiH, tako ni unutar međunarodne zajednice. Bio bi to još jedan pokušaj osuđen na neuspeh, što niko ne želi.
Hrvatski poslanici u EP preneli su nam da smatraju da je "Dejton 2" u ovom trenutku nepotreban i štetan. Andrej Plenković, koji je ujedno potpredsednik Odbora za spoljne poslove, tvrdi da godišnjica Dejtona treba da bude podsticaj da se jasnije definiše put BiH prema Briselu:
- Umesto separatističkih rešenja treba omogućiti da sva tri naroda ostvare svoje interese.
Tonino Picula, hrvatski poslanik u EP iz redova SDP, tvrdi, pak, da Dejton nije dobar za izgradnju moderne i multinacionalne države:
- U političkom životu u BiH već su dvadeset godina ista lica, oni se dobro snalaze, ali problem je kako u politiku uvući mlade ljude, s novim idejama.
REZOLUCIJA ZA ODBRANU SRPSKE
Deo poslanika EP priprema rezoluciju koja bi trebalo da stane u odbranu položaja Republike Srpske, ali su Srbi postali "kolatelarna šteta" odlaska iz Nacionalnog fronta francuskog poslanika Emerika Šoprada, jer je on inicijator dokumenta. Kako saznajemo, Šopradova sada već bivša grupa "Evropa, nacija, sloboda", ne želi da odustane od ovog projekta i u toku su pregovori kako bi predlog stigao na dnevni red.
Bilt: Raspršene nade o približavanju BiH Evropi
Dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u Bosni, bivši izaslanik za BiH, švedski diplomata Karl Bilt, ocenjuje da su nade da će se Bosna približiti Evropi raspršene
Dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja rata u Bosni, bivši izaslanik za BiH, švedski diplomata Karl Bilt, ocenjuje da su nade da će se Bosna približiti Evropi raspršene, dok je politika još uvek podeljena duž etničkih linija, a centralna vlast ostaje slaba.
U eseju upućenom Evropskom savetu za međunarodne odnose, povodom 20. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma Bilt navodi da je on ostvario značajna dostignuća - veliki broj izbeglica se vratio u zemlju, imovinski sporovi su rešeni, a linija koja razdvaja bosanske entitete nema granične kontrole.
Kritičari su napadali sporazum zbog toga što je ustavom ozakonio nacionalne i etničke podele, ali to je bila jedina održiva opcija koja je sprečila podelu zemlje, uveren je Bilt.
Nada tvoraca sporazuma bila je da će posleratna politika Bosne, u kombinaciji sa evropskom integracijom postepeno udaljavati ustav BiH od kiparskog modela i približiti ga belgijskom modelu.
Ali, kako kaže, Bosna se nije približila Evropi, niti je njena centralna vlast ojačala značajnije.
Za mnoge, konstatuje Bilt sa žaljenjem, mir je bio nastavak rata drugim sredstvima.
Dvadeset godina posle Dejtona situacija u regionu je bolja, ali ne onoliko dobra koliko bi trebalo da bude, smatra Bilt.
Posledice aktuelne izbegličke krize pokazuju kako tenzije u regionu mogu ponovo da izbiju.
Prema njegovom mišljenju, napredniji pristup EU u pogledu proširenja i integracije u godinama posle konflikta mogli su da pomognu Bosni da ostvari političku i ekonomsku stabilnost.
EU želi i mora da preuzme liderstvo u BiH i okolnim oblastima, pošto je njena politika proširenja do sada najmoćnije sredstvo u regionu, kaže Bilt, napominjući da i drugi važni akteri, poput SAD, treba da deluju na istoj liniji.
Evropa ignoriše Balkan na sopstveni rizik a njena politika mora da bude da spreči ponavljanje istorije, naročito s obzirom na preopterećenost regiona usled aktuelne izbegličke krize, zaključuje nekadašnji izaslanik EU za Bosnu.
On, takođe, ocenjuje da se rat u Bosni možda mogao izbeći da je primenjen prethodno potpisani "Karington-Kutiljero sporazum" Evropske unije o uređenju te zemlje, koji je, kako je podsetio, bošnjačko rukovodsto odbacilo pod pritiscima Amerikanaca.
Bilt, koji je koopredsedavao Dejtonskom mirovnom konferencijom, navodi da je osnovna struktura plana Karington-Kutiljero bila zapravo prilično slična dogovoru iz Dejtona četiri godine kasnije, pošto je raseljeno dva miliona ljudi i poginulo 100.000.
"Kad biste pitali Lorda Karingtona, prvog pregovarača Evropske zajecnice, on bi sigurno rekao da su SAD ohrabrile lidera bosanskih muslimana Aliju Izetbegovića da odustane od dogovora. Ali, naravno, nemoguće je znati da li bi dogovor funkcionisao tada. Širom regiona, snage dezintegracije su jačale iz dana u dan", navodi Bilt.
Dok je rat zahvatao Bosnu, podseća on, 1992. godine uspostavljena je zajednička struktura UN i EU u nastojanju da se postigne mir u regionu. Međunarodnom konferencijom za bivšu Jugoslaviju prededavali su bivši američki državni sekretar Sajrus Vens i bivši šef britanske diplomatije Dejvid Oven.
Međutim, navodi Bilt, kada je ovaj tim uspeo da izradi ambiciozni mirovni plan poznatiji kao "Vens-Ovenov plan" 1993. godine, vetrovi u Vašingtonu su se promenili i administraciju Džordža Buša zamenila je vlada Bila Klintona.
Priča o propasti Vens-Ovenovog plana i dalje je predmet kontroverzi. Kako podseća Bilt, Oven ne krije da je nova administracija u Vašingtonu minirala te napore.
U svojoj knjizi "Balkanska odiseja" Oven je napisao da, da je Buš bio reizabran u novembru 1992. godine, u februaru 1993. bi se postigao rasplet u Bosni.
Oven dodaje da su od "proleća 1993. do leta 1995. godine, efekti politike SAD, uprkos što su nazivani zauzdavanjem, bili prolongiranje rata bosanaskih Srba u BiH".
To su "jake reči, a dosije Sajrusa Vensa koji se očigledno osetio napuštenim od Vašingtona, ostaju zatvoreni mnogo godina".
|
