|
Fajon: Bitka za Evropu pravih vrednosti još nije izgubljena/Mađarska će vraćati i migrante koji su već ušli u zemlju/Grčka policija iseljava migrante iz improvizovanog kampa
izvor: agencije foto: tanjug 13.06.2016
Fajon: Bitka za Evropu pravih vrednosti još nije izgubljena
SARAJEVO - Evroposlanica Tanja Fajon poručila je danas u Sarajevu da se Evropska unija u poslednjih godinu dana suočava sa najvećom migrantskom krizom od Drugog svetskog rata, ali da bitka za Evropu pravih vrednosti još nije izgubljena.
Govoreći na panelu "Šta donosi Bosni i Hercegovini članstvo u EU?", u organizaciji Spoljnotrgovinske komore BiH i Instituta Fridrh Ebert, Fajon je rekla da se u Evropskom parlamentu iz dana u dan trudi da doprinese krojenju humane i razumne politike, ne samo kada su u pitanju migracije, već i politika proširenja.
"I bez obzira na to u kakvom je trenutnom stanju EU, ubeđena sam da je to jedini pravi put za BiH. Jer vrednosti na kojima je izgrađena EU su upravo vrednosti koje bi morale biti i temelj BiH društva: saradnja, ujedinjenost, solidarnost, razumevanje, toleranca, višeetničnost i suživot", navela je.
Sa žaljenjem je konstatovala da se ove vrednosti u BiH previše često ne poštuju i ono što me najviše brine je što ove vrednosti bivaju nadglasane ponašanjem sebičnih i neodgovornih interesa pojedinaca.
Napomenula je, međutim, da put prema punopravnom članstvu u EU nije cilj sam po sebi i strogo ispunjenje zahteva Brisela, već je to, kako je rekla, put tokom kojeg društvo prolazi kroz radikalne promene, menja se na bolje, usvaja nove zakone i sprovodi reforme, i prevashodno teži ka tome da svojim državljanima omogući bolje uslove živote.
"Zato će i BiH morati da usvoji niz reformi, a jedna od najnužnijih stvari se odnosi na vrednost koju sam malo pre pomenula - ujedinjenost. Da bi nastupila kao ravnopravni partner u procesu pridruživanja EU, BiH će naime morati da govori jednim glasom i da zastupa jedan, zajednički stav kada se radi o EU pitanjima", rekla je.
Ukazala je da je usvajanje mehanizma koordinacije i dakle ključno, te da se bez toga ne može ozbiljno govoriti o napretku BiH na EU putu.
"I ne samo to: u nedostatku dogovora o mehanizmu koordinacije BiH će ostati i bez finansijskih sredstava iz Fonda za predpristupnu pomoć IPA, koja su prekopotrebna za dalji razvoj. Smatram da su svi ovi argumenti dovoljno ubedljivi da se lideri BiH - možda već na današnjem sastanku - konačno dogovore oko toga", kazala je Fajon.
Najbolje ogledalo jednoj državi i najbolji indikator za njen uspeh predstavlja položaj mladih ljudi i njihovo (ne)zadovoljstvo, rekla je i dodala da je u BiH nazaposlenost među mladima dostigla 60 odsto, po nekim istraživanjima čak dve trećine mladih želi da napusti državu u potrazi za boljim uslovima.
"To znači da bi BiH ostala bez čitave jedne generacije mladih ljudi, generatora rasta, razvoja i napretka društva. Mladi iz BiH su nedavno i sami upozorili na tu opasnost simboličnim performansama u Sarajevu i Banjaluci i apeluju na stvaranje boljih uslova", istakla je.
Kao trecu važnu stvar ona je istakla napredak kada je u pitanju adaptacija trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"Članstvo BiH u EU donosi niz ugodnosti, ali kao što sam već napomenula članstvu predstoji dug put, proces transformacije kroz koji država prolazi. Iz iskustva moje države, Slovenije, mogu da kažem da se država postepeno navikava na sistem i pravila na osnovu kojih funkcioniše EU", kazala je Fajon, navedeno je u saopštenju dostavljenom Tanjugu.
Jedan od, kako je rekla, najvećih izazova na tom putu će svakako biti prilagođavanje BiH tržišta pravilima EU tržišta: poštovanje osnovnih načela kao što su slobodan protok roba, radne snage, kapitala i usluga, slobodan pristup tržištu odnosno zdrava tržišna konkurencija, da ne govorim o značaju vladavine prava, transparentnosti pri sklapanju i realizaciji poslova, odsustvu korupcije.
Napomenula je i da BiH ima njenu podršku, kao i podršku Slovenije, koja svojim iskustvom i poznavanjem prilika u regionu može značajno da pomogne BiH.
Mađarska će vraćati i migrante koji su već ušli u zemlju
BUDIMPEŠTA - U Mađarskoj je danas usvojen zakon koji policiji dozvoljava da vraća natrag ilegalne migrante koje otkrije unutar zone od osam kilometara od južne mađarske granice prema Srbiji.
Rojters prenosi da je ovaj potez izazvao kritike UN Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR).
Agencija navodi da je ograda od bodljikave žice, koju je Mađarska podigla duž južne granice sa Srbijom i Hrvatskom, pomogla da se značajno smanji priliv migranata u odnosu na stotine hiljada koje su prošle godine išle preko Balkana ka severnoj Evropi, posebno Nemačkoj.
Navodi se da, i pored toga, migranti u manjem broju i dalje dolaze na mađarsku granicu sa Srbijom. Mađarske vlasti su uspostavile dve tranzitne zone u kojima migranti mogu da podnesu zahtev za azil.
"Cilj je... da se omogući (vlastima) da vrate nazad kroz kapiju granične ograde državljani trećih zemalja koji su u Mađarskoj nelegalno i koji su uhapšeni unutar osam kilometara od granice", navedeno je u obrazloženju novog zakona.
Rojters navodi da srpske vlasti nisu trenutno bile dostupne za komentar o ovom zakonu. Mađarska je, prema zvaničnim vladinim podacima, ove godine imala 19.140 zahteva za azil, a više od 14.000 migranata je južnu granicu prešlo nelegalno, a nedavno je ta zemlja ograničila broj ljudi koju mogu da uđu u tranzitnu na zonu na najviše 30 dnevno.
Grčka policija iseljava migrante iz improvizovanog kampa
ATINA - Grčka policija počela je danas da iseljava migrante iz improvizovanog kampa u Polikastru na granici sa Makedonijom, izjavio je neimenovani lokalni policijski zvaničnik.
Migranti će u nekoliko autobusa biti prebačeni u prihvatne centre u regionu, prenosi AFP.
U improvizovanom naselju na oko 20 kilometara od makedonske granice boravilo je oko 1.800 ljudi od kojih su mnogi sirijski Kurdi.
Raščišćavanje kampa, koji je počeo da se širi pošto je zatvoren veći kamp u Idomeniju, deo je stragegije Grčke da spreči koncentraciju migranata u lošim uslovima.
U Grčkoj se trenutno nalazi više od 50.000 migranata.
|
