Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije su 14. aprila u Luksemburgu, imajući u vidu nedavne socijalne proteste u Bosni i Hercegovini, podržali snažnije angažovanje EU i pokretanje "paketa mera za rast" ekonomije BiH, za dobro upravljanje privredom i za poboljšanje ekonomske i socijalne situacije u toj zemlji. Ministri inostranih poslova EU su naglasili da se uporedo mora naći rešenje za ustavno-institucionalnu ravnopravnost svih građana, i za "koordinacioni mehanizam" na nivou centralne vlasti za evropsku integraciju BiH. Oni su izrazili "podršku teritorijalnom integritetu BiH kao suverene i jedinstvene zemlje" i osudili "neprihvatljive poruke i zamisli o podeli i otcepljenju".
Ministri spoljnih poslova EU istakli su da pružaju potporu "neposrednim naporima" Evropske komisije da se odmah pokrene "paket mera" s ciljem da se vlastima BiH pomogne da utvrde koje nužne društvene i ekonomske strukturalne reforme moraju sprovesti kako bi se oporavila privreda i podstaklo brzo otvaranje radnih mesta.
Ministri evropske dvadesetosmorice su podvuklii "podršku teritorijalnom integritetu BiH kao suverene i jedinstvene zemlje", kao i predanost EU evropskom putu Bosne i "osudili neprihvatljive poruke i zamisli o podeli i otcepljenju".
Evropski ministri su istakli da će neposredne mere biti preduzete uz dogovor s međunarodnim partnerima i finansijskim organizacijama, naročito u vezi sa efikasnim plasiranjem finansijskih sredstava.
"Savet ministara EU je čuo proteste i pozive građana BiH da se popravi socijalna i ekonomska situacija u zemlji, i moraju se pružiti nove mogućnosti svim građanima BiH, uključujući mlade", stoji u zaključcima ministarskog zasedanja EU.
"Savet ministara Unije snažno poziva institucije BiH i izabrane vođe da izađu u susretu narodu, uspostave saradnju s civilnim društvom i obezbede neposredne odgovore na opravdanu zabrinutost građanstva".
Evropski ministri naglašavaju da je to "zajednička odgovornost svih političkih lidera u BiH" i ukazuju da "mora da se učini mnogo više, a ne manje, imajući u vidu izbore oktobra 2014. godine".
Šefovi diplomatija evropske dvadesetosmorice su pozvali institucije i vođstvo BiH da se "usredsrede na neposredne stvari od prvenstvene važnosti" i da, uz "kontakte s civilnim društvom i omladinom radi izlaženja u susret njihovim potrebama, glavnu pažnju posvete socijalnim i ekonomski pitanjima".
To znači da se "posebno uhvate u koštac s veoma velikom nezaposlenošću, da poboljšaju saradnju u ekonomskoj i budžetskoj politici, stvore bolje uslove za poslovanje".
Ministri EU takođe traže od vlasti u BiH da "opravdanu zabrinutost ljudi pretoče u zakone koji će biti u punoj meri sprovedeni što obuhvata jačanje vladavine prava, mere suzbijanja korupcije i uvida u trošenje sredstava, kao i zaštitu ljudskih prava".
Uoči sastanka ministara spoljnih poslova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je 14. aprila da primena presude "Sejdić-Finci" ostaje važno pitanje za BiH, ali se EU zalaže za "širi pristup" situaciji u toj zemlji.
"Razgovaramo o tome šta možemo da učinimo da kratkoročno i na srednji rok podržimo pre svega mlade ljude u BiH, da obezbedimo veću ekonomsku podršku.... u uslovima visoke nezaposlenosti... i da pokrenemo zemlju ka evropskoj perspektivi", rekla je Ešton novinarima u Luksemburgu.
Background
Građani BiH su zbog nezaposlenosti, siromaštva i neefikasne vlasti u februaru organizovali proteste u februaru 2014. u više gradova uglavnom u Federaciji BiH.
BiH još nije podnela zahtev za članstvo u EU. Jedan od ključnih uslov za dobijanje statusa kandidata jeste primena presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci, odnosno omogućavanje da se osobe svih nacionalnosti, a ne samo pripadnici konstitutivnih naroda, kandiduju za izbore za Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta. O tome u BiH već godinama vlasti ne mogu da postignu dogovor.
EU i BiH su se u junu 2012. dogovorile o koracima koje BiH treba da preduzme da bi podnela zahtev za članstvo. Prvi rok za to je bio 30. novembar 2012. Međutim, od tada BiH nije mnogo odmakla u ispunjavanju tih uslova koji predviđaju i uspostavljanje mehanizma koordinacije koji treba da omogući BiH da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU i tako govori "jednim glasom" u tom procesu.
