Predsednik SDP-a Zlatko Lagumdžija glavni je krivac za neuspeh pregovora lidera najuticajnijih stranaka BiH i Štefana Filea, piše zagrebački "Večernji list". Domaći političari bili iznenađeni što se, nakon napetosti i protesta u BiH, uopšte razgovara o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci, piše list.
Glavni krivac za neuspeh poslednjih pregovora sedam lidera najuticajnijih stranaka BiH i evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, o mogućnosti da se predstavnici nacionalnih manjina mogu kandidovati za najviše državne funkcije, je predsednik SDP-a Zlatko Lagumdžija, piše zagrebački Večernji list, u izdanju za BiH.
List saznaje da je početak jučerašnjeg sastanka Filea sa liderima BiH iznenadio sve domaće političare zbog toga što se, nakon teških političkih i socijalnih napetosti i protesta u BiH, koji su kulminirali neredima, uopšte razgovara o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci.
Šestorica političkih čelnika koji su ostali sa Fileom, nakon što je predsednik SNSD-a Milorad Dodik napustio sastanak, posle samo tri sata pregovora bili su spremni da prihvate predlog koji bi doveo do dogovora o sprovođenju presude Evropskog suda.
Onda je, dodaje se, na scenu stupio Lagumdžija tvrdeći da se tim predlogom nastavlja dalja podela BiH i to je, kako se tvrdi, ključni detalj razgovora koji su trajali gotovo deset sati.
Večernji list piše da su čak i predsednici HDZ-a BiH Dragan Čović i Lagumdžija predložili da nije racionalno razgovarati o sprovođenju presude Evropskog suda uz tešku političku i bezbednosnu situaciju u BiH.
Ipak, File je ponovo otvorio sporazum o 14 ranije dogovorenih tačaka, a koji utvrđuje pojedinosti dogovora oko promene izbornog sistema.
Pri tome se došlo do rasprave treba li izborni model da bude sastavni deo Ustava BiH ili posebnog zakona, te na koji bi način bi eventualno mogle da se menjaju ove odredbe - dvotrećinskom većinom u oba doma i sva tri nacionalna kluba.
U jednom trenutku, piše list, na stolu se unutar bošnjačkog političkog kruga pojavio predlog kako definisati izborna potpodručja u Federaciji BiH s predlogom koji bi odgovarao zahtevima Hrvata.
Taj predlog, kao se navodi, podrazumevao je da je Federacija BiH jedno izborno područje. U njemu pobednik izbora postaje član Predsedništva BiH i pretpostavlja se da je to kandidat koji dolazi s područja većinskih bošnjačkih kantona. Drugi, pak, član Predsedništva BiH postaje kandidat koji je drugi po broju glasova s jedinstvene liste, ali uz uslov da u četiri fiksna kantona ima natpolovičnu većinu glasova.
Reč je o Posavskom, Hercegovačko-neretvanskom, Zapadno-hercegovačkom i HB kantonu.
I za izbor drugoga člana BiH Predsedništva bilo bi ključno dobiti podršku birača iz ovih kantona gde žive u najvećem broju Hrvati.
Takav predlog, kako se navodi, uz predsednike dva HDZ-a Dragana Čovića i Martina Raguža podržali su čelnici srpskih stranaka, a bošnjački lideri, SDA Bakir Izetbegović i Saveza za bolju budućnost Fahrudin Radončić, nisu imali ništa protiv.
Ali, piše list, tada je na scenu stupio Lagumdžija koji je rekao da se tim predlogom dalje cepka BiH i da neće dići ruku za takvo rešenje. Usledila je kratka pauza da bi se dogovor usaglasio.
Kada su se, pak, bošnjački političari vratili na sastanak, svi su bili jedinstveni u stavu da taj predlog ima manjkavosti na šta je navodno prigovore uputila i Venecijanska komisija, piše list.
Tako je, dodaje se, propao i poslednji pokušaj za govor o sprovođenju odluke Evropskog suda u predmetu Sejdić i Finci, bar u ovoj godini s obzirom na to da će izbori biti sprovedeni u maju za Evropski parlament, a u oktobru i izbori sa Parlament BiH.
Zato je File na završnoj konferenciji za novinare juče u Sarajevu poručio da je njegova misija završena, odnosno da se sprovođenje pomenute presude vraća u institucije BiH.
Ostaje, naime, nejasno da li će bez sprovođenja presude u predmetu Sejdić i Finci uticati na legalnost izbora u BiH.
