|
Dve godine od poplava u BiH: Za 18 mrtvih niko odgovoran!
izvor: evn foto: vn 14.05.2016.
Dan uoči obeležavanja dve godine od katastrofalnih poplava 15. maja 2014. godine, gorak je utisak porodica deset žrtava u Doboju da niko nije, niti će odgovarati za njihovu smrt.
Bilo je, istina, pokušaja da se barem prikaže briga za izgubljenih ukupno 18 života u celoj RS, kao i imovinu, ali je sve ostalo samo na tome. Predsednik RS Milorad Dodik prvi je od nadležnih tužilaštava zatražio da utvrde odgovornost za žrtve i štetu od poplava. Takođe, i NVO Centar za humanu politiku, koji je u svojoj, čak i krivičnoj prijavi, konkretno naznačio funkcije i lica koja smatra krivim za nesreću koja je prethodila i za ono što se dogodilo tokom poplava.
- Zbog sumnje da su odgovorni za smrt više lica, ugrožavanje stanovništva i imovine, i štetu od nekoliko milijardi maraka na poplavljenim područjima, prijavili smo nadležnim tužilaštvima gradonačelnike i načelnike gradova i opština u BiH, ministre unutrašnjih poslova i prostornog uređenja, direktore Republičke uprave civilne zaštite i JU "Vode Srpske" i druga odgovorna lica iz institucija lokalne, kantonalne i entitetske vlasti - pojasnio je "Novostima" predsednik CHP Momir Dejanović.
Dejanović smatra da, osim krivične, treba istražiti i političku odgovornost. U vezi sa prijavom koju je podneo predsednik RS, on smatra da je pre toga trebalo da zatraži ili predloži smenu premijera RS, ministra MUP i drugih odgovornih lica iz institucija entitetske i lokalnih vlasti.
CHP je uzaludno apelovao da javnost u RS treba ozbiljno da se pozabavi problemom zaštite vodotokova od sličnih mogućih katastrofa. Osim što su najveći krivci za izgubljene živote i ogromnu materijalnu štetu, u CHP su smatrali da su vlasti te koje treba da namire štetu, i to građani od njih treba da traže, zahtevom ili tužbom. Jer, CHP je naznačio da su najveći propusti odgovornih učinjeni u oblastima procene i planiranja, uređenja vodotokova, izgradnje i održavanja objekata za zaštitu od poplava, gradnje objekata u zaštićenim vodoplavnim područjima. Takođe, i kod opremanja i obučavanja civilne zaštite, ranog upozoravanja, obaveštavanja, evakucije i spasavanja stanovništva.
Međutim, ni dve godine od tih nemilih događaja nije se mnogo učinilo na prevenciji od poplava, ili je to samo u začetku i sporadično. Kad je Doboj u pitanju, tek pre mesec dana je Vlada RS donela odluku o dozvoli eksproprijacije zemljišta kod Doboja, kako bi se konačno počelo uređenje duž korita Bosne.
Napokon se oglasila i najviša republička instanca, Narodna skupština RS, koja je prošlog meseca usvojila Zaključak u kojem od nadležnih institucija zahteva da detaljno istraže okolnosti i eventualne propuste, kolektivne i pojedinačne. NSRS zahteva da se utvrdi odgovornost i u domenu prevencije od poplava, kao i krivicu za vreme poplava u maju 2014. godine.
Da li će i ovaj potez najviše instance republičke vlasti, koji je usledio nakon izveštaja Anketnog odbora za utvrđivanje svih činjenica vezanih za poplave pre dve godine, ponovo ostati samo mrtvo slovo na papiru, ostaje da se vidi.
ŽRTVE I ŠTETA
Pre dve godine poplave su u RS odnele zvanično 18 ljudskih života, i nanele 968 miliona evra materijalne štete.
U Doboju je stradalo deset osoba, Milenko Blagojević (63), Slavko Đurić (90), Božica Petković (88), Milada Ranković (91), Ratomir Marić (73), Rade Čupeljić (90), Bahrija Skula (76), Dragica Salković (75), kao i majka Marija (82) i sin Željko (53) Jeleč.
U Šamcu su od posledica poplava stradali Stojan Bandarević (76) i Mile Pajić (67), u Modriči Bogdan Lazendić (82) i Miroslav Mićić (80), u Bijeljini Ljubisav Jekić (96) i u Vlasenici Hanifa Čelebić (70). Još dva lica u RS su tokom poplava umrla prirodnom smrću, ali nije do kraja utvrđeno da su te žrtve direktne posledice elementarnih nepogoda.
novosti.rs
|
