|
Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora
izvor: agencije foto: tanjug 24.03.2016.
Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu. "Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror", rekao je sudija.
HAG - Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je danas u Haškom tribunalu na 40 godina zatvora povodom optužbi za ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Na ovu presudu i Karadžić i tužilaštvo haškog tribunala imaju pravo da ulože žalbu, a do pravosnažnosti presude ostaće u pritvoru Haškog tribunala.
Haški tribunal oglasio je danas prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića krivim za genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, zločine u Sarajevu, uzimanje talaca i brojne ratne zločine u sedam bosanskih opština.
Kriv je i za uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija kao talaca, jer je podsticao i odobravao njihovu otmicu, kao i za snajperisanje i granatiranje Sarajeva, ali da nije bilo namere o genocidu.
"Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror", rekao je sudija.
Sudsko veće, kako je dodao smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.
"Optužen je koristio snaperske napade i teror kao pritisak na rukovordstvo bosanskih muslimana i međunardnu zajdnicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva.
On je značajno doprineo realizaicji zajedničkog zločinačkog poduhvata i bez njegove pdrške napadi na grad ne bi mogli da se dese, smatra haški sud.
Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnm stanovništvom u Sarajevu.
Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.
"Svakodnevno je dolazilo do pucanja na civile, dok su išli po vosui, šetali. Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole.
Srpske snage su ih kako je naveo sudija, gađale iz snajperskih gnezna od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine", rekao je sudija O gon Kvon.
Jedinice sarajevko-bosanskog korupsa su to radile korišćenjem teškog naoružanja i artiljerijskog oružja.
"Hijade granata je palo na grad tokom rata i na civilne objekte, pijace bolnice gde su se skupljali i kretali civili. Veće smatra da se to izvodilo da bi terorisalo civilno stanovništvo. Rezultat je da je bio na hiljade ubijenih i ranjenih. Svi civili prošli kroz težak strah jer nisu nikada mogli da znaju da li će biti meta napada:, neveo je sudija.
Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski muslimani pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.
U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu.
"Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror", rekao je sudija.
Sudsko veće, kako je dodao smatra da je Karadžić podržavao i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile.
"Optužen je koristio snaperske napade i teror kao pritisak na rukovordstvo bosanskih muslimana i međunardnu zajdnicu zarad ostvarenja svojih političkih ciljeva.
On je značajno doprineo realizaicji zajedničkog zločinačkog poduhvata i bez njegove pdrške napadi na grad ne bi mogli da se dese, smatra haški sud.
Veće Haškog tribunala takođe je našlo da je Vojska Republike Srpske počinila zločine protiv čovečnosti, ubistva, i terora nad civilnm stanovništvom u Sarajevu.
Sa svojih položaja Srbi su svakodnevno namerno gađali snajperima civile u Sarajevu i nasumično granatirali grad i civilne ciljeve.
"Svakodnevno je dolazilo do pucanja na civile, dok su išli po vodu i šetali. Pucalo se i na decu dok su se igrala ispred svojih kuća, šetala sa roditeljima i vraćala iz škole. Srpske snage su ih kako je naveo sudija, gađale iz snajperskih gnezna od maja 1992. do kraja rata skoro tri godine", rekao je sudija O gon Kvon.
Jedinice sarajevko-bosanskog korupsa su to radile korišćenjem teškog naoružanja i artiljerijskog oružja.
"Hijade granata je palo na grad tokom rata i na civilne objekte, pijace bolnice gde su se skupljali i kretali civili. Veće smatra da se to izvodilo da bi terorisalo civilno stanovništvo. Rezultat je da je bio na hiljade ubijenih i ranjenih. Svi civili prošli kroz težak strah jer nisu nikada mogli da znaju da li će biti meta napada:, neveo je sudija.
Veće je odbacilo tvrdnju Karadžićeve odbrane da su bosanski muslimani pucali na sopstvene civile da bi za to optužile Srbe i izazvali intervenciju međunarodne zajednice.
Nema dokaza da je postojala namera o genocidu
Veće Haškog tribunala ocenilo u presudi Radovanu Karadžiću da nema dovoljno dokaza da je postojala namera da se učini genocid u više bosanskih opština nad hrvatskim i muslimanskim stanovništvom.
"Veće smatra da nema dokaza da je postojala genocidna namera ni kod Karadžića ni kod članova zajedničkog zločinačkog poduhvata, kao ni kod pojedinačnih izvršilaca zločina da se istrebi i potpuno uništi muslimansko i hrvatsko stanovništvo", rekao je predsednik sudskog veća sudija O Gon Kvon tokom čitanja presude.
Sudsko veće je našlo da su od marta 1992. do kraja te godine srpske snage zauzele opštine u bosansko-srpskim teritorijama u Bosni, posle čega je došlo do organizovanih i sistematskih zločina protiv bosanskih muslimana i Hrvata koji su u tim opštinama živeli.
Veće je takođe utvrdilo da je ogroman broj Hrvata i muslimana primoran da napusti svoje kuće.
Veće je utvrdilo da su pripadnici srpskih snaga i političkih organa bosanskih Srba počinili ubistva kao kršenje zakona i običaja rata i ubistvo, istrebljenje, deportaciju, nasilno premeštanje i progon kao zločine protiv čovečnosti.
Veće nije ubeđeno, na osnovu dokaza, da su loši uslovi života u tim opštinama namerno uvdeni kako bi došlo do istrebljenja bosanskih muslimana i Hrvata.
Izricanje presude Karadžiću počelo je u 14 časova, a povodom optužbi za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Karadžić je nakon višegodišenjg bekstva i skrivanja pod lažnim identitetom "doktora Dabića", uhapšen 18. jula 2008. godine, i nedelju dana kasnije iz Beograda je izručen Tribunalu u Hagu.
Suđenje mu je počelo zvanično u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014.
Izricanje presude u Hagu prati više od 150 članova porodica žrtava, oko 200 novinara i više od 50 predstavnika država i članova diplomatskog kora.
U završnoj reči, u oktobru 2014, tužilaštvo je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i kažnjen doživotnim zatvorom, dok je Karadžić, koji se branio sam, tražio da bude oslobođen krivice.
Na današnju presudu i Karadžić i tužilaštvo haškog tribunala imaće pravo da ulože žalbu.
Karadžić se tereti za genocid, likvidacije, otmice...
Optužnicom Haškog tužilaštva Karadžić se tereti za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima - nesrpskom stanovništvu u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
U dve tačke je optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređenje na etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995 i na genocid u Srebrenici u julu 1995.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Broj opština u kojima su počinjena krivična dela je 27.
Karadžić je optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH, navodi se u optužnici.
Pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
|
