|
"Kuke dobrote" u RS jedne hrane, druge ljute
izvor: evn foto: vn 07.04.2016.
Iako su u prvi mah okarakterisane kao izuzetno korisne i lep gest inicijatora, "kuke dobrote" koje su počele da "niču" širom Republike Srpske zapravo su simbol društva na stranputici, tvrde stručnjaci. Počelo je u Banjaluci, a nastavilo se u Prijedoru, Novom Gradu i tako redom.
Ekipa "Novosti" otkrila je anonimnog inicijatora, odnosno osobu koja je okačila prvu kuku, u banjalučkom naselju Obilićevo. Ideja je bila da meštani tu za beskućnike ostave hranu i čistu odeću. Naša ekipa je stupila u kontakt sa ovim Banjalučaninom, koji je hteo da govori o svemu, ali nije pristao da izađe iz anonimnosti.
- Nisam bitan ja, već kuke. U svakom smislu. Najpre da bi ljudi na rubu egzistencije mogli na nešto dostojanstveniji način da dođu do neophodnih sredstava za život, da ne moraju da kopaju po kontejnerima tražeći koru hleba, a drugo, da se i političarima skrene pažnja gde su, svojim prljavim i sebičnim igrarijama, doveli ovo društvo, na stub srama, na sami rub egzistencije i dostojanstva - ogorčen je naš sagovornik, inače zaposlen u medijskoj oblasti, što je, kako kaže, razlog više što insistira na anonimnosti.
I Ivan Šijaković, jedan od najistaknutijih sociologa u regionu, tvrdi da su kuke očiti simbol društva na stranputici, odnosno zajednice čiji su indikatori postali - izrazito bogati na jednoj strani i oni koji žive ispod svakog dostojanstva, odnosno ispod tri KM po danu. Uprkos tome, smatra njihovo postavljanje izrazito humanim gestom:
- Sledimo svetski trend, koji takođe nije povoljan po pitanju razlika. Od 1.327.609 građana Srpske, imamo oko 350.000 siromašnih, a da se pod tim podrazumevaju oni koji dnevno troše manje od tri KM. Tako u svetu imamo disbalans da je trenutno 1.835 milijardera koji poseduju 2.700 milijardi američkih dolara, a ukupan svetski bruto dohodak iznosi u istoj valuti 62.000 milijardi. U SAD, poređenja radi, ima 300 miliona stanovnika, od čega 42 do 45 miliona siromašnih, onih čiji je dnevni izdatak ispod tri dolara. Dakle, ni nas nije zaobišao taj trend.
U banjalučkoj Gradskoj upravi smatraju da je više pažnje potrebno usmeriti drugim vidovima pomoći socijalno ugroženima.
- Smatram da ovaj potez inicijatora nije bio neophodan, zapravo, da može naneti više štete nego koristi, ako uzmemo u obzir moguće epidemije zbog ustajale hrane - kaže odbornik u Skupštini grada Banjaluka Milenko Jaćimović. - Moramo biti svesni da hrana stoji na otvorenom. U Banjaluci imamo poput narodne kuhinje "Mozaik prijateljstva", "Crveni krst", "Merhamet" kao i humanitarne organizacije. Zagovornik sam intenzivnijeg preusmeravanja viška sredstava, bilo u vidu hrane i odeće u formalne institucije, a ostavljanje nasred ulice - ne.
IDEJA MNOGO, AKCIJA MALO
Iz Udruženja "Mozaik prijateljstva" tvrde da je i jedan njihov volonter imao sličnu zamisao.
- Nadamo se da će hrana i odeća koji budu okačeni naći put do onih kojima je potrebno i da neće biti mete vandala ili životinja - kažu u ovom udruženju.
- Podržavam ovu akciju, ali mislim da bi bilo bolje da se po mesnim zajednicama organizuju ovakve akcije u smislu da se u kancelarije ostave hrana i odeća, a ne da vise na drvetu - ističe predsednik Saveta MZ "Obilićevo 1" Oliver Gačić.
PUNE SVAKO VEČE
- Izuzetno sam srećan što su svako jutro kuke prazne, a svako veče prepune. Ljudi su se solidarisali. Ovo je staračko naselje, a stariji ljudi danas su mahom na "prosjačkom štapu" pa je to bio razlog više da kuku postavim baš na ovom mestu - ističe inicijator ideje govoreći o naselju Obilićevo 2.
novosti.rs
|
