|
|
 |
|
|
Čija će biti Prevlaka
izvor: evn 18.10.2014.
Podgorica - Čija je Prevlaka, crnogorska ili hrvatska? Niko u Crnoj Gori, bar ne zvanično, ne daje odgovor na ovo pitanje pod kojim se tresu državni i nacionalni interesi. Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore, najavio je ovih dana sastanak sa šefom diplomatije Igorom Lukšićem i liderom Demokratskog fronta Miodragom Lekićem, kako bi sa njima definisao i jedinstvenu državnu platformu, da rt Oštro sa ostatkom ostane ostane pod lupom Podgorice.
- Treba da zajedno razmotrimo državne, a nikako partijske pozicije o ovom pitanju - poručio je Krivokapić.
Lekić nije odmah prihvatio poziv, već je poručio da će naknadno dati odgovor, dok za ministra Lukšića oko ove priče nema ničeg spornog.
- Ne treba širiti defetizam, jer sa naše strane postoje čvrsti argumenti koji idu nama u korist - poruka je ministra spoljnih poslova.
Na prelazu Kobila s crnogorske strane, „graničari“ nemaju puno posla.
- Dole ispod je hrvatska rampa (na Konfinu) i situacija je slična, kažu nam policajci, uz napomenu da „nisu ovlašćeni za izjave“ i da im imena ne pominjemo. - U stvari isti je tempo kao i kod nas: koga mi pustimo, oni ga proveravaju i obrnuto. A nekog prometa i nema. Uglavnom ovuda prolaze meštani sela Konavala, oko Prevlake, na hrvatskoj strani, i Bokelji koji idu kod prijatelja u ta sela. Oni koji stižu iz Dubrovnika i idu ka tom gradu, koriste, naravno, magistralni put preko Debelog brijega. I tamošnjeg graničnog prelaza gde je promet veliki.
Naši sagovornici kažu da je na Prevlaci mirno, da ima radoznalaca koji obiđu poluostrvo, vrate se bez naročitih utisaka. Jer tamo se ništa i ne događa. Do daljeg.
A Prevlaka ili rt Oštro, „kapija Boke“ koja je svetsku javnost zatalasala prve godine poslednje decenije prošlog veka, opet je u centru pažnje. I Crne Gore i Hrvatske, kao i Brisela. Još uvek nije završeno razgraničenje između dve države na tom delu. A hoće li ono biti obavljeno dogovorima, ili će Prevlaka na međunarodnu arbitražu, i dalje je otvoreno pitanje. I Zagreb i Podgorica, naime, već dugo emituju poruke o tome da između dve države nema otvorenih pitanja. Iz Ministarstva sponjnih poslova i evropskih integracija Crne Gore „Novostima“ je rečeno da „prostor Prevlake funkcioniše bez problema na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci, potpisanog 2002. godine“.
Međutim, nije samo granica problem, već i ležišta nafte na toj liniji morskog razgraničenja Crne Gore i Hrvatske. Baš se nekako nacrtalo da na toj liniji morskog razgraničenja dve zemlje, koji je pod sporom, budu naftna i ležišta prirodnog gasa od kojih bi mogli profitirati i Zagreb i Podgorica. I dok sa Trga bana Jelačića kuju planove o zajedničkom istraživačkom poduhvatu sa susedima podno Lovćena, u Nemanjinom gradu, Podgorici, nema euforije.
- Problem granice još nije rešen, pa zbog toga i nismo krenuli u taj posao - saopštili su za „Novosti“ iz Ministarstva ekonomije.
Prva ozbiljnija istraživanja područja Prevlake počeli su Amerikanci daleke 1970. godine, preko kompanije „Ševron“, koja je celu deceniju ispitivala taj deo jadranskog podmorja. Potom su se u taj posao uključili i Englezi i njihova kompanija „Star petroleum“ i ocenili da na tom prostoru ima „crnog zlata“ i da se isplati ući u taj posao. Nažalost, došlo je do rata i raspada SFRJ, tako da se o ovom istraživanju ponovo počelo pričati tek u poslednje vreme.
PODELE I NA MORU
Pored granice na kopnu, što je kažu lakši deo posla, treba povući i granicu na moru. Taj složeni posao zadire u interese, pre svega Crne Gore. Veoma je važno čijim vodama će se kretati brodovi, i vojni i putnički i teretni, ko će to dozvoljavati, ko naplaćivati takse. To područje je, s druge strane, označeno kao bogato nalazište prirodnog gasa, možda i nafte, pa je granica na moru veoma važna. A ona treba da se povuče u moru daleko ispod Prevlake.
|
|
