|
Nerešeno pitanje Prevlake „stopiralo“ važne projekte
|
Izvor: novosti online
|
Datum: 24. 06. 2014
|
|
PODGORICA - Iščekivanje međunarodne arbitraže o poluostrvu Prevlaka, moglo bi da „prikoči“ razvojne projekte Crne Gore i Hrvatske, posebno kada je u pitanju istraživanje nafte i gasa u tom delu Jadrana. Zagreb je već raspisao javni poziv za istraživanje tri bloka podmorja kod granice sa Crnom Gorom.
- Stvaranje uslova za istraživanje nafte i gasa predstavlja inicijalnu ideju za rešavanje ovog pitanja na obostranu korist, poručuju iz Ministarstva ekonomije.
Iako iz Vlade stižu vedre poruke, u opoziciji su sumnjičavi i uvereni da podvodna nalazišta nafte i gasa ne poznaju državne granice i zbog toga pitanje eksploatacije ne mora da bude u vezi sa razgraničenjem dveju država.
Sada bi, po mnogima, jedini ispravan potez bio da Hrvati ponište već raspisani tender i raspišu novi sa Crnom Gorom, pa ukoliko Zagreb na to ne pristane, Podgorica bi trebalo da raspiše međunarodni tender.
- Ovaj potez Hrvatske može doneti ogromnu štetu Crnoj Gori, poručuje Koča Pavlović, poslanik Demokratskog fronta, koji podseća da je prostor Prevlake odavno prepoznat kao sigurno nalazište. - Vlada Crne Gore pokušava da sakrije detalje o eksploataciji nafte i gasa iz podmorja oko Prevlake, kako bi zaštitila finansijske interese koje u tom poslu ima premijer Milo Đukanović.
Još pre dva meseca pokrenuli smo inicijativu kako bismo ukazali da je potreban konstruktivni pristup oko eksploatacije gasa i nafte ispred Prevlake. Uobičajeno je da se u sličnim situacijama napravi međudržavni dogovor o podeli očekivane koristi i da na spornom području dve države raspišu zajednički tender. Tome treba odmah pristupiti.
Pavlović podseća da je još 1978/79. godine američki naftni gigant „Ekson“ prepoznao Prevlaku kao jedino nalazište koje je ekonomično za eksploataciju. Slični su bili nalazi i ostalih istraživača „Ina-Jugopetrola“ i „Ramkoa“ pre desetak godina.
- Danas znamo da oko Prevlake leže zalihe od dvesta milijardi kubnih metara gasa i nepoznate, ali izvesne zalihe nafte! Crna Gora bi od eksploatacije mogla godišnje da prihoduje najmanje milijardu evra - tvrdi Pavlović.
Na drugom kraju države, kod Ulcinja, istraživaće se crnogorsko podmorje (13 blokova površine do tri hiljade kvadratnih kilometara).
Gotovo je sigurno da Crna Gora neće postati „mali Kuvajt“, jer njeni geološki potencijali nisu ni približno isti kao u toj dalekoj zemlji. Mala je verovatnoća da se u tom delu nalaze velika ležišta nafte i gasa, ali i ako ne bude tako, Crnogorci će imati koristi.
- Ništa do sada nije istraženo u tolikoj meri da bismo sa sigurnošću mogli da kažemo kolike se količine nafte i gasa tamo nalaze. Bilo je u prošlosti nekih istraživanja koja nisu dala odgovor na to pitanje, kaže za „Novosti“ Vladan Dubljević, pomoćnik ministra ekonomije. - Imamo nagoveštaje da bi tamo mogle da se nađu izvesne rezerve ugljovodonika.
Trenutno istražni prostor Crne Gore zauzima 21.500 kvadratnih kilometara. Od toga na kopnu 13.000, dok je ostatak pod morem. Od ukupno dvadeset bušotina koje su do sada postavljene, čak 16 je bilo instalirano između 1949. i 1966. godine, kada je poslove vodilo preduzeće „Nafta Crne Gore“.
NIKO NEĆE DA GRADI GASOVOD
- Crna Gora je malo područje čija je procenjena potrošnja gasa do 2030. godine svega pola milijarde metara kubnih. Zbog toga niko neće da gradi gasovod kroz Crnu Goru, jer se ne isplati. Gasovod od Kaspijskog mora direktno prolazi kroz Albaniju i dalje podmorjem do Brindizija u Italiji, a mi bismo mogli da budemo „krak“ iako nismo na njegovom direktnom putu. Za to postoji jaka politička volja zemalja u regionu, ali odluka o tome ne leži u Crnoj Gori već na drugom mestu - napominje Dubljević.
ČEKANjE
Prevlaka ili rt Oštro, „kapija Boke“ dugo čeka razgraničenje. Poluostrvo je dugo 2,6 kilometara, široko između 150 i 500 metara, površine stotinu hektara. Prema crnogorskim izvorima, oduvek je bila vojna baza i na Prevlaci su bili oni kojima pripada Boka.
ISTRAŽIVANjE POČELO PRE 100 GODINA
Ideja o eksploataciji nafte zaživela je pre jednog veka, u vreme kralja Nikole Petrovića Njegoša.
- Odlukom Narodne skupštine, holandskom industrijalcu Hagu Kokerenu dodeljena je koncesija za eksploataciju „petroleuma“ u regionu Skadarskog jezera. Obuhvatala je 500 hektara i data je na rok od 50 godina - kaže Vladan Dubljević. - Nažalost, zbog početka Prvog svetskog rata, započeti radovi su prekinuti, da bi oni zaživeli po njegovom završetku kada su braća Zuber započela prvu istražnu bušotinu u rejonu „Velikog blata“, koja nije imala uspeha.
Crnoj Gori uslovni poziv za NATO u septembru?
Žustra debata za i protiv NATO u Crnoj Gori
Crna Gora i BiH rešile pitanje granice
Deset godina od ubistva Duška Jovanovića
DPS bez apsolutne vlasti u Podgorici
Crna Gora: Lokalni izbori u 12 opština i gradova
EU: Crna Gora okončala skrining za sva poglavlja
Osam godina od referenduma: O usponima i padovima
I poplave tema izborne kampanje
Amfilohije, Rusija i spoljna politika Crne Gore
Kriza u Ukrajini šansa ili prepreka za poziv za članstvo u NATO
Analitičari: "Ugroženost" države posljednja linija odbrane Đukanovića i DPS
Crna Gora: Svaki četvrti evro iz Moskve
Deripaska tužio KAP
Deripaskino pismo Đukanoviću: Nediplomatska borba za KAP
Protestni skup protiv NATO u Podgorici
Nemačka neće podržati prijem Crne Gore u NATO
Crna Gora u slučaju "Šarić": Skida li hapšenje optužbe na račun vlasti
Crna Gora i pitanje Ukrajine: Ispuniti obaveze prema EU i NATO-u
Demokratski front najavio bojkot rada Skupštine CG
Brisel uslovljava Podgoricu: Raskid dogovora sa SAD o neizručivanju
Obnovljena istraga o ubistvu Duška Jovanovića
Crnogorski ambasador u Tribunalu zbog Njegoša
CG: U rovovima zbog izbornih zakona
Novi detalji uvod u razrešenje ubistvo Duška Jovanovića?
Radulović optužio Đukanovića da je kontrolisao tender za KAP
Biznis po mjeri SPC: Hoteli umjesto narodnih kuhinja
Protest medija u Crnoj Gori
|
