Razume se da svako ima pravo na izbor, ali onda je njihov izbor neka druga zemlja – kaže selektor rukometne reprezentacije Srbije, ali ne žali za igračicama koje su odabrale drugačiji put
Srbi nemaju Crnogorke, Dankinje, Špankinje, Mađarice, Makedonke... Za ovu zemlju igraju samo igračice iz ove zemlje. Tako i treba da bude. Bez obzira što rukometni propis Evropske federacije omogućava da se igranje za drugu reprezentaciju stiče posle tri godine pauze. Kao da je reprezentacija klub, ili stan iz kojeg treba da se seli kad god se poželi.
Mnogo igračica iz Srbije u poslednjih 15-20 godina igralo je za druge. Najpre su „nogu povukle” Indira Jakupović (BJR Makedonija) i Bojana Radulović (Mađarska). Ostatak se opredeljivao za Crnu Goru. Potkopaonička „golmanska diva” Mirjana Milenković, Nišlijka sa beogradskim mestom rođenja Bojana Popović, Šapčanka Ana Radović, Kragujevčanka Katarina Bulatović, a čast onog slobodarskog dela Srbije, iz junačke Šumadije, Karađorđevog kraja, „brane” Aranđelovčanke Ana Đokić i Milica Danilović (Nemačka).
Selektor našeg ženskog nacionalnog tima, Saša Bošković ove stvari razume, ali ne može da opravda. Kao ni bilo ko drugi kojem je Srbija na srcu.
- Svako ima pravo na izbor i u to ne ulazim. Prihvatam da neko odluči da prestane da igra za svoju zemlju, ali ne i da počne da igra za drugu. Nisam nikada čuo da je neki Danac odlučio da igra za neku drugi reprezentaciju. Da je do mene, ja bih oduzeo pasoš Srbije svima onima koji su iz Srbije, a igraju za tuđu zemlju - jasan je Bošković i sam rodom iz Aranđelovca.
Na nedavnom prvenstvu Evrope, u decembru, Srbija je u polufinalu igrala protiv Crne Gore, u čijim redovima su bile „naše” Ana Đokić i Katarina Bulatović.
- Tu za mene ne može da bude nikakvog opravdanja.
Patriotizam mora da bude iznad svakog sukoba sa selektorom, direktorom, predsednikom Saveza, ili iznad svakog zveckanja džakom sa zlatnicima.
- Rođen sam u Srbiji, moja familija takođe, od malena sam vaspitavan da imam samo Srbiju i ništa više - ne ostavlja dilemu strateg našeg nacionalnog tima u izjavi za “Sport”.
Izbor - jedini ispravan. Samo Srbija i ništa više!
GRAĐENJE INDENTITETA
Srbija je država još od Nemanjića, ali taj neki ponos i odnos prema državi izgubio se po završetku Drugog svetskog rata. Kada se na nešto potroši vreme da se sruši, potrebno je duplo više da se ponovo sve izgradi.
- Nam deca ne znaju himnu „Bože, pravde”. Ja bih to uveo kao obavezno na prvom času. Patriotizam moramo da uvedemo u Osnovnu školu. Evo, nedavno na Danu državnosti, nisam video zastavu Srbije na svakoj banderi u mom Aranđelovcu. To ne sme tako - ističe Bošković.
