Cvetković: Rukomet je obogaljen, dovode se podobni treneri
Izvor: dsl
Datum: 30.01.2013
Gorki ukus osećamo posle svakog velikog takmičenja. Klubovi se guše u besparici – oštar je bivši selektor reprezentacije Srbije
Mnogi ćute posle Svetskog prvenstva u Španiji. Sigurno ne zato što nemaju šta da kažu, već zato što ne žele da se zameraju bilo kome. Staro pravilo. U rukometu je mnogo sujetnih i zavidnih, mnogo onih sa „manijom gonjenja”, onih najpametnijih. Doduše, gde ih nema? Ipak, ima i onih koji su spremni da glasno podele razmišljanja...
- Mislio sam da su četiri velika takmičenja na kojima smo ispadali u prvom krugu, sa izuzetno kvalitetnim igračima, bili dovoljna opomena i da govore sama za sebe, kako se radi i šta treba da se čini. Da li je organizacija dva evropska prvenstva u Srbiji o trošku države i njenog napaćenog naroda u vremenu kada nijedna razvijena zapadna zemlja ne vidi profit u organizaciji velikih takmičenja dovoljan dokaz da rukometna organizacija radi dobro? To je za mene bacanje peska u oči čitavoj javnosti, dok rukomet, kao sport, krvari, klubovi se guše u besparici, dugovima i nametima od strane saveza i sudijske organizacije, kao najplaćenijeg subjekta u rukometnom sportu - počinje priču za „Sport“ Jovica Cvetković, prvi selektor reprezentacije Srbije.
Neki smatraju da imamo problem sa stručnim kadrom.
- Struka je posebna priča, ne zbog toga što ona nije bitan faktor razvoja jednog sporta, naprotiv, za mene i najvažniji, već zato što ona, praktično, ne postoji. Nazovi trenerska organizacija Srbije je u službi predsednika Saveza, a pod rukovodstvom Saše Markovića, profesora iz Niša. U njegovoj trenerskoj organizaciji nema mesta za vrhunske stručnjake praktičare. Po njegovim kriterijumima Zoran Živković može da dobije licencu za rad sa ekipama naše treće lige, a kao stručnjak je osvojio olimpijsko i svetsko zlato. Pitamo se gde nam je kvalitet klupskog takmičenja, a klubove nam treniraju podobni, "licencirani" treneri? Škola, model igrača i igra savremenog rukometa je nešto što je za tu organizaciju nepoznanica. Pa, gde je tu budućnost srpskog rukometa?
Osvrnuo se Cvetković i na štampu. Tačnije „Sport”.
- Nedavno sam, u komentaru vašeg novinara, svrstan u grupu trenera "Šabačkih vanzemaljaca" u kojoj sebe nikako ne vidim, opaska da "mi" nismo stvorili nijednog naslednika sigurno se ne odnosi na mene, jer ni trenerski put nam nije bio isti. Vuković, Vujović, Isaković, Rnić, Elezović su ekspresno po završetku igračke karijere postajali selektori i dobijali šansu. Ja sam išao sporednim putem. Na tom putu sam tada jugoslovenskom rukometu ostavio Ratka Nikolića, Kojića, Marinovića, Šarića, Borka Đorđevića, Eklemovića - kao srednjeg beka, osvojivši šampionat Jugoslavije sa šest mladih igrača 1995. godine. Ponovnim dolaskom u Crvenu zvezdu 2003. godine, posle šest neuspešnih sezona kluba, osvojio sam šampionat i Kup i ostavio, tada još jugoslovenskom rukometu, Nikčevića, Stanića, Vučkovića, Kojića, Stojkovića, Acu Stojanovića, Petra Nenadića, Manojlovića. Preuzimanjem reprezentacije Srbije u vremenu raspada Srbije i Crne Gore 2006. godine iz pepela dižem jednu novu reprezentaciju sa modernim stilom igre čija su okosnica postali skoro svi ovi igrači.
Osvrnuo se Cvetković i na rad u nacionalnom timu.
- Pre četiri godine postali smo jedna od najperspektivnijih selekcija na svetu osvajanjem osmog mesta na svetu i zlatom na Mediteranskim igrama. Nabujali kvalitet reprezentativnog rukometa nametnuo je i mnogo odgovornije rukovođenje rukometnom organizacijom, mnogo veći uticaj same organizacije na oporavak krvotoka rukometa, ligaškog takmičenja, stvaranja kvaliteta kroz kvalitetnu suženu ligu, sa više okupljanja nacionalnih selekcija i rada sa domaćim igračima. Ništa od ovoga Velimir Marjanović nije želeo da uradi, inicirao je moj odlazak 2009. godine. Rezultate takvog rada organizacije vidimo u obogaljenom rukometu, dovođenjem podobnih trenera i gorkom ukusu koji osećamo posle svakog velikog takmičenja - završio je Cvetković.
MOŽDA NISMO ZASLUŽILI BOLJE
- Žrtvovao sam sebe i trenersku karijeru u cilju afirmacije jedne izuzetno kvalitetne selekcije igrača i ljudi i srpskog rukometa, sukobljavajući se sa predsednikom rukometne organizacije. Ako svi oni koji su stvarali istoriju ovog divnog sporta u znoju i krvi dozvole ovo silovanje rukometa i ostanu gluvi i slepi na ove vapaje da mu se pomogne, onda i nismo zaslužili bolje - smatra Cvetković.
KORUMPIRANO IZBORNO TELO
- Trenutno stanje nam je, mora da se prizna, jadno, ali vratimo se korenima. Jugoslovenski rukomet je Hrvatima, Slovencima i Makedoncima doneo u ovim vremenima prosperitet i oni su u novo vreme uneli ono najvrednije iz te škole. U Hrvatskoj i Sloveniji rukometna organizacija ostaje na vlasti razvojem rukometa i osvajanjem medalja, samo u Srbiji se to ostvaruje putem korumpiranog izbornog tela. I do kada tako?
