Izmenjeni zakon o evropskom nalogu za hapšenje koji je, pod pritiskom te komisije usvojen u Saboru, analiziraće Evropska komisija koja će nakon toga odlučiti da li da prekine proceduru ukidanja sankcija Hrvatskoj.
Nakon što je Sabor juče izglasao Zakon o pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima sa državama članica Evropske unije, popularno nazvanog "Leks Perković", koji će na snagu stupiti 1. januara naredne godine, oglasila se portparolka Evropske komisije Mina Andrejeva istakavši da je ta komisija primila k znanju saborsku odluku.
Ona je, međutim, rekla da će Komisija analizirati promenu pošto zakon bude objavljen u "Narodnim novinama".
Prilikom usvajanja izmenjenog zakona, u kome je izbrisana odredba o ograničenoj primeni tog akta na krivična dela počinjena posle 7. Avgusta 2002. godine, Sabor nije prihvatio predlog najuticajnije opozicione Hrvatske demokratske zajednice, koja je tražila da primena zakona počne odmah, umesto 1. januara 2014.
"Evropska komisija primila je na znanje usvajanje hrvatskog zakona. Kad zakon bude objavljen u službenom listu, Komisija će ga analizirati i odlučiti o mogućim proceduralnim koracima, uključujući i obustavu procedure propisane članom 39. hrvatskog pristupnog ugovora", rekla je Andrejeva.
Reč je o zakonu koji je danima potresao hrvatsku političku scenu, a tiče se hapšenja i izručenja osoba koje države članice EU potražuju zbog počinjenog krivičnog dela.
Hrvatska je neposredno uoči priključenja EU izmenila pomenuti zakon tako što je u njega unela odredbu kojom je hapšenje i izručenje počinilica krivičnih dela bilo ograničeno na period posle 7. avgusta 2002. godine.
To je za Evropsku komisiju bilo neprihvatljivo, pa je na insistiranje potpredsednice te komisije i komesarke za pravosuđe Vivijane Reding doneta odluka da se pokrene procedura za sankcionisanje najmlađe, 28. Članice EU zbog nepoštovanja evropskih propisa.
Tako izmenjeni zakon zaštitio je od izručenja više osoba, a među njima i bivšeg funkcionera jugoslovenske Udbe i hrvatskih tajnih službi Josipa Perkovića, koga Nemačka potražuje zbog umešanosti u organizovanje ubistva hrvatskog emigranta i bivšeg direktora INA Stjepana Đurekovića, 1983. godine u Bavarskoj.
Hrvatski Sabor je istovremeno sa usvajanjem izmenjenog zakona odlučio da, na predlog vladajućeg SDP-a, na dnevni red stavi formiranje Istražne komisije koja bi trebalo da utvrdi zašto odgovorni za ubistvo Đurekovića do danas nisu sankcionisani.
