|
Žarin: Da svetu predstavimo našu egzotičnu prošlost
izvor: tanjug, foto: tanjug 05.07.2015.
NOVI SAD - Manual muzej zaboravljenih umetnosti (MFAM) u Novom Sadu nastavlja svoj dugogodišnji put zaštite starih zanata i industrijskog nasleđa ovih prostora, nastojeći da domaćoj i svetskoj javnosti eksponira tu našu umnogome egzotičnu baštinu, ističe za Tanjug osnivač i vlasnik kompanije "Manual" Siniša Žarin.
"Naš muzej je, u proteklih godinu i po, posetilo više od 2.000 diplomata i ne postoji ambasada u Beogradu iz koje nismo imali goste. Ljudi to vole da vide, to je egzotika, to je kultura ovog naroda", kaže Žarin koji je muzejskoj zbirci od oko 150.000 predmeta ovih dana pridodao i prepoznatljivi spomenik Josipa Broza Tita.
To čuveno delo jednog od najznačajnijih jugoslovenskih umetnika Antuna Augustinčića, identično onom spomeniku kraj Titove rodne kuće u Kumrovcu, Žarin je kupio na licitaciji u Sevojnu za tri miliona dinara, ulažući u taj otkup i novčanu nagradu od 20.000 evra, koju je dobio kao pobednik konkursa "Blic preduzetnik 2014".
Kada je odlučio da, inače vrlo jak "korner socijalizma" u MFAM-u, upotpuni baš tim muzejskim eksponatom, Žarin je napomenuo da to nije učinio iz ideoloških razloga, da se u tom slučaju nije opredeljivao za Tita kao ličnost nego "za jednu ikonu socijalizma. Tito je bio harizmatičan lik".
Taj bronzani spomenik, kakvih je posle 1948. godine bilo izliveno i postavljeno u desetak mesta širom bivše Jugoslavije, nalazio se u Muzeju Prve proleterske brigade u Rudom, da bi ratnih 90-ih godina minulog veka bio sklonjen u firmu "Sinma" u Sevojnu.
Žarin je, kako navodi, posredovanjem Titovog unuka Joške Broza još pre više od decenije stupio u kontakt sa direktorom "Sinme" Vučkom Pećinarom interesujući se za to Augustinčićevo delo da bi ono, posle nedavno održane licitacije, praktično sa otpada dopremljeno u muzej gde će "zauzimati značajno mesto".
U Manual muzeju nameravaju da kupe još desetine vrlo interesantnih predmeta iz naše bliske prošlosti, lociranih na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, naglašava Žarin navodeći da će, kao jedan od "najvećih i najtežih", biti lokomotiva koja je imala značajnu ulogu između dva svetska rata.
"Okosnica našeg sakupljanja, odnosno opšta koncepcija MFAM-a jeste baš taj period između dva svetska rata, koji se smatra možda najharizmatičnijim u istoriji", kaže Žarin i dodaje da taj jedinstveni muzej raspolaže mnogobrojnim predmetima, neobičnim zbirkama, slikama i drugim umetničkim delima, od kojih su neki vredni i više desetina hiljada evra.
Spajajući pre oko tri decenije svoj hobi i posao, prvo u radionici za izradu predmeta od kože a potom u sad već nadaleko čuvenoj novosadskoj kompaniji "Manual", Žarin ističe da je onda kada "uhlebio sa svojim hobijem", bio red da pređe novi hobi a to je sakupljanje predmeta iz naše baštine.
"Nisu nam dostupni predmeti iz stare Grčke i Rima, a uz to je i vršljanje po tim nalazištima zabranjeno, al’f nije zabranjeno ići po tavanima i sakupljati i otkupljivati slike i predmete iz naše bliže i dalje prošlosti", kaže Žarin sećajući se početaka MFAM-a i govoreći o njegovom razvoju.
Napominjući da taj muzej intenzivno sarađuje sa mnogim muzejskim ustanovama u zemlji i regionu, on najavljuje da je MFAM "na putu nekih nalaza i lociranja izuzetno vrednih stvari", o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.
Za tako impozantnu muzejsku zbirku, koja se stalno popunjava, biće potreban znatno veći prostor od sadašnjeg, što bi kako očekuju u MFAM-u, u dogovoru sa gradskim vlastima trebalo da bude rešeno na opštu korist i zadovoljstvo.
Kompanija "Manual" je tom svojom delatnošću, svojevrsnom kulturnom misijom, jedan od upečatljivih primera domaće korporativne i društvene odgovornosti.
"Nas niko ne tera na tu količinu korporativne i društvene odgovornosti, ali mi to radimo. To bi svako trebalo da radi prema svom nahođenju", napominje Žarin i ističe da bi ta vrsta “gbavljenja”h mogla da bude na kraju i poslovno isplativa.
Ako je bilo moguće napraviti posao od vinskih puteva po Srbiji, zašto na sličan način ne bi bili stvoreni "putevi i punktovi kulture po našoj zemlji, zašto ne bismo kroz to nasleđe eksponirali našu blisku i dalju prošlost, koja je tako egzotična", poručuje Žarin.
|
