|
Veljko Despotović - I od blata pravio je prava čuda
izvor: evn, foto: vn 14.06.2015.
Rad Veljka Despotovića ne može se jednostavno ni oceniti, ni ispričati - bio je čudotvorac, pravio je fantastične objekte, bio je umetnik koji povezuje naših deset-petnaest plodonosnih reditelja. Radio je sa svima, išao je iz filma u film, bio je čovek bogat maštom, darom. A pošto je svako od nas ponešto snimao, Despotović je stalno imao novih i novih uzbuđenja, rešenja je stvarao sa dosetkama, sa nekim čudima koji su pravili prostor za glumce. Fokusirao se na dve strane - na detalje koji će tu scenografiju da učine uzbudljivom, ali i razumljivom svakome ko gleda film, od deteta, do starca. A s druge strane, to su bile visoko akademsko i inteligentno urađene scenografije - izjavio je za "Novosti" naš kultni reditelj Dušan Makavejev, na otvaranju retrospektivne izložbe "Veljko Despotović - filmske scenografije", koja je organizovana u Muzeju primenjene umetnosti (u okviru Salona primenjene umetnosti).
Kustos izložbe i urednik kataloga je Slobodan Jovanović, a publici je predstavljeno 90 originalnih autorskih skica i crteža za scenografiju, oko 300 fotografija iz lične arhive jednog od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih filmskih stvaraoca, kao i digitalni pregled fotografija sa snimanja filmova. Veljko Despotović (1931-2013) sarađivao je sa velikanima domaće, ali i svetske filmske umetnosti - od Makavejeva, Miće Popovića, Branka Bauera, Aleksandra Saše Petrovića, Živojina Pavlovića, Vlatka Gilića, Žorža Skrigina, Veljka Bulajića, Bore Draškovića, Vatroslava Mimice, Krsta Papića, Slobodana Šijana, Miloša Miše Radivojevića, Bate Čengića..., do Džeka Kardifa, Henrija Levija, Sema Pekinpoa, Džona Milijusa, Piera Livija...
Sa rediteljem Goranom Markovićem, s kojim je sarađivao u nekoliko filmova ("Sabirni centar", "Tito i ja", "Urnebesna tragedija"), Despotović je snimio i svoj poslednji film, "Falsifikator".
* Veljko Despotović i Piter Justinov na snimanju
- Reč je o stvaraocu koji je od svih nas najdalje dogurao u posvećenosti, odanosti nečemu tako nezahvalnom kakav je filmski posao. Ne znam nikog drugog ko je, pre svega, uradio tako mnogo filmova, više od sto pedeset, ko je napravio toliko čudesnih i savršenih scenografija, i mogu samo da zamislim šta znači napraviti tolike skice, sagraditi sve te objekte, opremiti ih, i na kraju ih uništiti. Veljko Despotović je dokaz da velike opsesije ponekad uspevaju da iz dalekih zabiti, kakva je ova naša, iznedre velike ljude - istakao je Goran Marković, koji je otvorio izložbu.
U tekstu za katalog izložbe, Slobodan Šijan je zapisao: "Da nije bilo Veljka Despotovića i njegove ekipe, ko zna kako bi izgledao film 'Ko to tamo peva'. Sećam se, tražio sam mu autobus sa 'nosom' i zadnjim vratima, kao pre rata. I on ga je dopremio iz Slovenije, gde je korišćen za snimanje filma Živojina Pavlovića 'Doviđenja u sledećem ratu'. Autobus je stigao samo nekoliko dana pre snimanja, vojnički zelene boje, sa sicevima. Bio sam očajan. Pomislio sam: Ko zna kako će to izgledati. Kad sam došao na snimanje, Veljkov patiner čika Miladin stajao je pored autobusa i četkom nanosio poslednje nijanse blata, rđe i prašine na već ofarbani i pripremljeni autobus, uz budan Veljkov nadzor. Autobus je izgledao savršeno! Veljko mi je napravio glavnog glumca"!
SVETSKA REMEK-DELA
Potvrda Despotovićevog rada su desetine nagrada i priznanja koje je dobio, među kojima su Zlatna i Srebrna arena u Puli, Zlatna mimoza u Herceg Novom, srpska nagrada FIPRESCI, nagrada za životno delo ULUPUDS...
"Kada bi reditelj uspeo da obezbedi njegovu saradnju, osećao bi se privilegovano i sigurno. Jer, Veljko je garantovao kvalitet. Za mene, već onda je bio legenda! Jer, neko ko je radio 'Skupljače perja' i 'Biće skoro propast sveta', dva vizuelna remek-dela svetskog filma, činio mi se nedostižnim...", zapisao je Šijan.
|
