Fudbalska Srbija je očekivala da odjeknu silni gromovi iz pravca Topčiderskog brda, ali je umesto osmišljene strategije za rešavanje novonastale situacije u FSS posle najavljenog povlačenja Tomislava Karadžića, uprava Crvene zvezde samo još više utvrdila svoj bedem ćutanja.
Posle zasedanja Upravnog odbora, klub koji je bio inicijator akcije za rušenje aktuelne vlasti u srpskoj kući fudbala izdao je samo bojažljivo saopštenje kratko svega četiri rečenice, u kojem je skoro kao šapatom konstatovano da se, gle čuda, pruža puna podrška predsedniku i potpredsednicima, te da je "akcija pokrenuta s ostalim klubovima pokazala kao opravdana"?!
Umesto makar skice projekta budućih, neimovnih promena u FSS , koju su pored javnosti čekali i svi ti klubovi istomišljenici koji u Zvezdu gledaju kao u vodilju, sa "Marakane" je stiglo samo nemušta parola da je "Upravni odbor FK Crvena zvezda razmatrao novonastalu situaciju u fudbalskoj Srbiji i izrazio jedinstven stav da se prilike u Fudbalskom savezu Srbije urede u skladu sa Statutom i važećim propisima u najkraćem mogućem roku". Logično. Znalo se i bez ove rečenice zvaničnog saopštenja da se promene neće i ne mogu sprovoditi kako kome padne na um, već isključivo na legalan i legitiman način, prema postojećim dokumentima Saveza.
Dalje, očekivalo se i da će Zvezda napokon otkriti i ime tog aduta kojeg, navodno, skriva u rukavu već duže vreme. Međutim, o mogućem kandidatu za predsednika FSS u famoznom saopštenju nema ni naznake, a kamoli lika i dela čoveka oko kojeg bi trebalo da se ujedini fudbalska Srbija. Evidentno, u rukovodstvu Crvene zvezde - a to odavno nije tajna - sloga i jedinstvo obitavaju samo kao loše pripremljena i zamuckujući izgovorena parola za široke narodne mase. Članovi posednuti u bele fotelje za dosadašnjih devet meseci pokazali su da im ne polazi za rukom da se usaglase ni oko potrebe za, recimo, dovođenjem desnog beka, a kamoli o predlogu za tako važnu akciju i odgovornu funkciju kao što je predsednik FSS.
Ili je pak reč o tome da su makar većina njih uspeli da se dogovore oko zajedničkog, konkretnog stava, ali se trude da sve to sačuvaju u tajnosti. Ili do "pravog trenutka" ili dok ne uspeju da "privole" ostatak rukovodstva da prihvati njihove predloge.
Kako bilo, tihovanje je ostalo opredeljenje doskora najglasnije Karadžićeve opozicije. Prvi čovek FSS je svoje rekao, izjasnili su se i mnogi drugi, kako protivnici tako i istomišljenici, ali svi i dalje čekaju glas onih koji bi trebalo da budu lideri. A oni, ili su i dalje bez strategije i jedinstva, kao onomad kad sazvaše onu skoro bizarnu konferenciju za medije, ili im za ulogu vođe ipak manjka ono najvažnije – hrabrost.
