|
Vlatko povezuje nespojive svetove
izvor: evn 11.01.2015.
Vlatko Vedral jedan je od vodećih svetskih fizičara za kvantne informacije, sa objavljenih 220 naučnih radova, citiranih više od 20.000 puta, što ga svrstava u vrh savremene nauke. Profesor kvantne fizike na univerzitetima u Oksfordu i Singapuru, zapravo je najcitiraniji srpski naučnik današnjice. Vedral, inače Beograđanin, završio je ovdašnju Matematičku gimnaziju, a onda je, posle vojske, studije nastavio u Velikoj Britaniji, na Imperijal koledžu, koji je dao pet nobelovaca iz fizike.
Naš sagovornik postao je poznat, između ostalog, po svojoj teoriji da se svet sastoji od informacija i da je to osnova od koje treba da pođemo ukoliko želimo da razumemo kosmos. Upravo o tome govori i njegova knjiga "Dekodiranje stvarnosti", koja je nedavno prevedena na srpski. Izlazak knjige bio je povod da Vlatko poseti rodni grad.
- Materija je za nas fizičare neka vrsta baze. Sve je napravljeno od atoma, koji na neki način razmenjuju energiju - objašnjava naš sagovornik. - Moja teorija je počela od toga da, ako hoćemo da idemo dalje, pa se zapitamo odakle potiče sva ta materija i energija, jedini koncept sa kojim raspolažemo je koncept informacije. To je neki dublji koncept koji u isto vreme dovodi do energije i materije. Matematičar Šanon je napisao aksiome kojima objašnjava i definiše informaciju i cela fizika može da se razume kroz nju. U knjizi to objašnjavam bez formula, na potpuno pristupačan način, čak i onima bez predznanja iz kvantne fizike.
Prvi put "Dekodiranje stvarnosti" objavljeno je pre četiri godine na engleskom. Za kratko vreme i bez mnogo reklame ova knjiga postala je prilično popularna u Britaniji. Zatim je prevedena na španski, portugalski, arapski, korejski, turski... Među mnogim pisama čitalaca, Vedrala je posebno iznenadilo jednog iranskog fizičara, koji ga je obavestio da je preveo knjigu i da bi želeo da je objavi u svojoj zemlji.
- Posle nekog vremena kolega me je obavestio da knjiga, ipak, neće izaći - kaže Vedral. - Tamo vlada diktatura i strogi cenzori su zaključili da moju knjigu ne treba objaviti, već bi je trebalo zabraniti zbog "jeretičkih teza" koje iznosim.
Kvantni svet Vedrala je privukao zato što u njemu vladaju potpuno drugačija pravila. Sa suprugom Ivonom, koja je kostimograf, često je posećivao žurke na kojima je bilo dosta glumaca. Pretpostavljao je da će na tim žurkama biti najdosadniji, ali se uglavnom događalo suprotno. Bio je najzabavniji.
- Ivona i ja se dosta dobro dopunjujemo. Ima neka tajna nit između nauke i umetnosti. Ona radi kostime za Rojal operu, ali je poslednjih godina više posvećena deci. I ona, i naši sinovi Majkl i Leo, kao i kći Mija, u proteklih nekoliko godina dosta su toga istrpeli zbog mog rada. Nemam ništa osim njih, oni su mi alfa i omega, i bez njih ne bih imao nikakvu stvarnost za dekodiranje.
Vedral se na početku karijere bavio teleportacijom. Ta istraživanja su ga i proslavila.
- Teleportacija ne samo da je teorijski moguća, nego je izvršena više puta sa atomskim sistemima i u raznim laboratorijama u svetu. Ali to nije prava magija. Magija je postići da neki objekat nestane na jednom mestu, a da se automatski pojavi posle toga na drugom kraju kosmosa. Takva magija nije moguća ni u kvantnoj fizici.
Na teoriji teleportacije sa Vlatkom je želeo da sarađuje Ričard Brenson, poznati biznismen i avanturista. Brensonova ideja je da lansira svoj šatl 2016. i da sa njim ode sto kilometara iznad zemlje i bude četiri minuta u slobodnom padu.
- Za nas fizičare veoma je interesantno da uradimo eksperiment u takvom stanju. Možda bismo mogli da pokušamo da napravimo neku vrstu teleportacije tamo gore.
Fizičari iz različitih doba imaju svoje viđenje svemira. Za našeg sagovornika najbolja metafora je kvantni kompjuter.
- Kvantna fizika pokazuje da svaki sistem može da postoji u više stanja u isto vreme. Zamislite da ceo kompjuter tako postoji, da se od jednog napravi hiljadu različitih koji mogu da računaju. Na takvom kompjuteru nema ograničenja koliko neke operacije mogu brzo da se obave i to je mnogo moćnija tehnologija od svih koje poznajemo danas. Prva osoba koja napravi kompjuter od hiljadu kvantnih bitova dobiće Nobelovu nagradu - kaže profesor na Oksfordu.
Zvuči neverovatno, ali eksperimenti su ukazali da ptica crvendać ima mali kvantni kompjuter u glavi. Taj kompjuter se sastoji od tri kvantna bita, objašnjava Vedral, i nalazi se, najverovatnije, u jednom molekulu u mrežnjači ove ptice. Njegova jedina svrha jeste da odredi pravac magnetnog polja planete zemlje.
Vedral je ranije svirao gitaru u bendu, a najnoviji projekat kojim se bavi je povezivanje naizgled nespojivih svetova - kvantne fizike i muzike. U ovaj poduhvat je ušao zajedno sa svojim prijateljem Draganom Novkovićem, inženjerom elektrotehnike, a podržali su ih Katedra za kvantnu fiziku Univerziteta u Oksfordu, Institut za muzikologiju Srpske akademije nauka i umetnosti i "LP duo" (Sanja Lončar i Andrija Pavlović).
- Napisali smo projekat, čiji je nosilac Institut za muzikologiju SANU. Konkurisali smo za sredstva iz fondova EU - kaže Vedral.
PARALELNI SVETOVI
Jedna od popularnih interpretacija kvantne fizike je postojanje paralelnih svetova. Kvantni kompjuter je dobar primer za to. - Problem nije otkriti te svetove, već ih ujediniti u jedan. Kvantna fizika kaže da postoje paralelni svetovi, ali oni se lako razdvajaju, beže jedni od drugih i nikad se ne spoje ponovo. Što se tiče kvantne fizike moguće je putovati u vremenu. Ali postoje paradoksi iz klasičnog sveta - šta vredi da u nekom nepoznatom svetu dobijem Nobelovu nagradu, ako ovde nisam svestan da sam je dobio?!
KAO U "HARIJU POTERU"
Po završetku studija, Vedral je nakratko otišao u Oksford, a onda se vratio da radi na Imperijal koledžu. Tamo se, međutim, nije dugo zadržao, jer, kako kaže, jedva je čekao da pobegne na Oksford.
- Oksford je mnogo liberalniji i baš je dizajniran za akademski život - objašnjava Vedral. - Nije se promenio puno u poslednjih 750 godina. Drži se tradicije, koja uključuje specifično odevanje - muškarci nose tamnu odeću i čarape, crne cipele, belu mašnu i običnu belu košulju i kragnu ispod crnog sakoa, a žene tamne suknje ili pantalone, bele bluze, crne dokolenice i cipele i crne trake na vratu, zavezane u mašnu. Tradicionalne su i večere za velikim stolom gde se sreću studenti koji se bave naukom, umetnošću i ostalim aspektima opšte kulture. Takve interakcije su od neprocenljive vrednosti jer se razmenjuju ideje sa raznih strana i time se obogaćuje čitavo iskustvo. Mali broj univerziteta ima tu atmosferu i strukturu koja dozvoljava i podstiče dijalog. To je ono što me i najviše privlači Oksfordu: to je mesto gde se sreću najbolji umovi mladih i kreativnih ličnosti.
|
