Da Banjaluka ima najobrazovanije pijačne prodavce pokazuju brojni diplomirani ekonomisti, inženjeri, ali i studenti različitih fakulteta, koji svakodnevno na pijaci kod autobuske stanice i tržnici prodaju krompir, kupus, jabuke i drugu robu.
U to nas uvjerava i gospođa Marin, diplomirani ekonomista, koja od posljednjeg rata prodaje voće i povrće na pijaci. Ona je redovno, sa dobrim prosjekom završila ekonomiju u Banjaluci, a predavali su joj Stanko Stanić, današnji rektor Univerziteta, ministar Jasmin Komić, Ratko Kravarušić, Mladen Ivanić, Tomaš, Hajduković...
- Posljednji ispit bio je 1992. godine kod Radića... Iako struka pomaže u poslu, nisam pomišljala da ću postati pijačni prodavac. U početku sam se krila kad je kod mene kupovao profesor Stanić i posao prepuštala mužu - rekla je Marinova za "Press".
Ističe da je tražila posao u struci, ali da su „luda vremena" učinila svoje, pa nije mogla da dobije pripravnički staž kojim bi stekla radno iskustvo.
- Poslije su došle nove generacije. Mnogi su se sa srednjom školom pozapošljavali preko stranaka i utvrdili pozicije završavajući kojekakve fakultete. Nisam mogla protiv sebe. Uostalom, danas je biro prepun visokoobrazovanih, pa je bolje raditi bilo šta nego sjedeti. I ne žalim što sam završila fakultet, mada je rođaka, posmatrajući moj primjer, rekla: „Šta će mi faks ako ću proći kao tetka" - prenosi sagovornica "Pressa".
Njen suprug Slobodan tvrdi da je na pijaci ranije radilo daleko više akademaca, pravnika, lekara, profesora...
- Jedan ljekar je kuvao kafu kod kuće, donosio je u termosu i prodavao, a nedaleko tezgu drži mašinski inženjer, koji je ostao bez posla u „Jelšingradu". Muka zakon mijenja, pa čekam penziju prodajući tehničku robu. Ima tu još jedan kolega, ali ne vrijedi se previše žaliti, jer je danas sreća raditi i na pijaci - objašnjava ovaj akademac, dodajući da mu posao na pijaci nije „ispod časti".
Mile Pilipović (61), raseljena osoba iz Bihaća, kaže da je žalosno što ljudi koji su završili fakultete rade na pijaci.
Kada oni ne mogu da dođu do boljeg položaja, šta ćemo mi od 49. do 58. godišta, koji ne možemo u penziju, a niko neće da nas zaposli. Nekada sam imao restoran, a sada bih za stalno čistio krug ove pijace. Ne bih povremeno razvozio jabuke i lubenice i gledao ko će mi od prijatelja dati za kutiju cigareta - žali se Pilipović.
A 38-godišnji prodavac krompira otkriva da su na ovoj pijaci visokoškolci vukli i kolica.
- Bilo je i medicinskih sestara... Dok su jedni učili, drugi su izgleda tražili rupe u zakonu, sticali moć i uticaj, pa danas neškolovani direktoruju, a školovani rade na pijaci. Moja žena je studirala pa odustala, jer je shvatila da je to gubljenje vremena i novca ako nemaš vezu za posao. Ja sam mašinske struke, ali je ta industrija propala, pa se ovde svakodnevno dovijam da zaradim dnevnicu od 15, 20 KM - navodi ovaj prodavac.
Na banjalučkoj tržnici je slična slika, i svako ko ima fakultetsku diplomu odbija da se slika. Međutim, prodavac garderobe Dejan Bajić tvrdi da na ovoj pijaci radi najmanje 10 odsto visokoobrazovanih.
- Možda i 20 odsto, od ekonomista, pravnika, inženjera do studenata. I ja sam studirao, ali nisam završio. Radim svaki dan osim Nove godine i Vaskrsa. Svi se borimo i ne biramo posao - naglašava Bajić.
I dok gospodin sa obližnjeg štanda ironično dobacuje: „Imam fakultetsku diplomu i mnogo jaku vajdu od toga!", podsjećamo da je RS prošlu godinu završila sa više od 153.000 građana koji su tražili posao preko republičkog Zavoda za zapošljavanje, a najviše ih je bilo u Banjaluci - oko 20.000.
Od ukupnog broja nezaposlenih u Srpskoj, 10.000 je imalo fakultetsku diplomu, oko dvije stotine je imalo završene master studije, a njih tridesetak titulu magistra.
