Fundus Dečjeg pozorišta Srpske broji oko dvesta pedeset lutaka neprocenjive vrednosti. Trenutno se u Muzeju lutaka šepuri više od stotinu najlepših, a već za narednu sezonu pripremaju se nove vitrine za još stotinu onih koje će biti izložene. Ovo za naš list kaže direktor i umetnički direktor Dečjeg pozorišta Republike Srpske mr Predrag Bjelošević, prof. režije za lutkarski teatar.
Bjelošević već devetnaest godina stoji na čelu kulturne ustanove, koja je iz Srpske i BiH najprisutnija na međunarodnoj sceni. Povod za ovaj razgovor nisu, međutim, brojne nagrade i priznanja koje Dečje pozorište RS osvaja svojim lutkarskim predstavama svuda u svetu. Povod je Muzej igrajućih lutaka u koji je profesor Bjelošević zajedno sa saradnicima uložio gotovo dve decenije rada. danas je ovaj Muzej po svom sadržaju jedinstven na Balkanu.
- Muzej igrajućih lutaka u narednih nekoliko godina vidim kao jedinstven kulturni i turistički brend Banjaluke i Srpske. Iz dana u dan beležimo sve veću posetu. Često ga posećuju studenti Akademije umetnosti, učiteljskih fakulteta, deca iz vrtića i osnovnih škola, ali i kulturni znalci i teoretičari iz drugih sredina - kaže Bjelošević.
Muzej je nastao 1996. godine, ali je tek 2007. zahvaljujući velikoj rekonstrukciji pozorišta dobio adekvatan prostor i izgled vredan muzejskog naziva.
- Takav muzej nemaju ni Beograd, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, Sofija... Sve izložene lutke su u svoje vreme igrale značajne uloge u predstavama našeg pozorišta, koje su izvođene u Londonu, Varšavi, Peruđi, Moskvi, Sankt Peterburgu, Solunu, Magdeburgu, Berlinu, Frankfurtu na Odri, Drezdenu, Lincu, Lajpcigu, Bratislavi i mnogim drugim evropskim kulturnim metropolama - sa ponosom nam priča Bjelošević.
U Muzeju se, kako navodi, izlažu samo lutke koje su igrale u profesionalnim lutkarskim predstavama domaćeg pozorišta, kako za decu tako i za odrasle. Ali to ne znači da se jednog dana, kad se za to steknu uslovi, neće izložiti i lutke drugih lutkarskih teatara iz okruženja.
Kuriozitet Muzeja predstavljaju lutke iz predstava za odrasle - „Tužni princ“ (viđene na scenama 32. BITEF, Londona, Moskve, Peruđe, Sofije, Soluna, Kremone), „Majstor i Margarita“, „Mala Elfa“ (scene Varšave, Kragujevca, Subotice, Peruđe), lutke iz umetničke radionice Državnog lutkarskog pozorišta u Minsku, „Postojani olovni vojnik“ i „Životinjska farma“ (Gran pri na 17. „Danima Zorana Radmilovića“ ili retko lepe lutke iz predstave „Don Kihot“, izrađene u Berlinu. Među lepšim i značajnijim lutakama u Muzeju spavaju lutke marionete sa kratkim koncima iz predstave „Kralj Jelen“, izrađene u Pragu 1989. godine sa lepezom poznatih likova iz somedia del arte (Pantalone, Tartalja, Smeraldina, Trufaldino...).
Lutke iz Muzeja kreirali su najpoznatiji evropski lutkari, poput Milene Ničeve Kostić (Beograd), Markete Černe (Prag), Svile Veličkove, Vasila Rokomanova, Stefke Kjuvlijeve, Mariete Golomehove (Sofija), Saše Vahramejeva (Minsk), Kšištofa Bjaleka (Varšava)...
Glumci Dečjeg pozorišta su veoma „vezani“ za lutke.
- Njihovo radno mesto se zove glumac-lutkar. Svih šesnaest profesionalnih glumaca-lutkara u DPRS stalno igraju i sa lutkama, i uživo. Ako se dobro animira, deca lutku doživljavaju kao živo biće. Veruju joj. Raduju se sa njom i s njom tuguju. Navijaju za junake koje vole. Odnose ih u svojim srcima, odlazeći iz pozorišta i možda sanjaju lepše dečje snove - kaže ovaj veliki ljubitelj lutkarstva.
OMILjENA
Teško mi je da izdvojim jednu lutku, sve su jednako značajne. Ali već dve godine sam na neki način opčinjen čuvenom lutkom svetski poznatog lutkara Sergeja Obrascova BI-BA-BO, koju mi je poklonio Muzej lutaka teatra „Sergej Obrascov“ iz Moskve, prilikom gostovanja na našem međunarodnom festivalu 2010. - kaže profesor Bjelošević.
CENE
Tri stotine pa do nekoliko hiljada evra može da košta jedna kvalitetna lutka-marioneta. Cena zavisi od materijala i njenih mogućnosti.
