|
Federacija koči BiH
izvor: novosti online 30.12.2014.
Veze islamista u BiH, navodi se u izeštaju anlitičara, imaju specifičku težinu, jer su u tesnom kontaktu sa Alijom i Bakirom Izetbegovićem, Harisom Silajdžićem i Mustafom Cerićem, eksluzivno prenosi izveđtaj SSI sarajevski Avaz.
Kada je reč o dvojici Izetbegovića i Silajdžiću: "Ti ljudi bili su članovi Predsedništva BiH od vremena kada je ono konstituisano", ističu analitičari i dodaju da je u svemu nezaobilazna i uloga Mustafe Cerića.
Oi su zajedno sa saradnicima i potčinjenima sprovodili politiku koja nije svojstvena većini modernih bosanskih muslimana, ali ne godi ni Hrvatima i Srbima u BiH, smatraju analitičari.
Oni su podržavali islamski terorizam i vehabizam, ohrabrivali razdvajanje Bošnjaka od ostalih Bosanaca i Hercegovaca i gradili bliže veze sa islamskim državama, poput Saudijske Arabije i Irana, navodi se u izveštaju.
Aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH i zamenik predsednika SDA Bakir Izetbegović najistaknutiji je i najistureniji predstavnik islamskog radikalizma u toj državi, tvrde analitičari SSI.
"Neverovatno je da Bakir Izetbegović, koji je bio lični sekretar svog oca Alije, nije znao za ove brojne aktivnosti. Isto tako je neverovatno da nije imao informacije o dovođenju mudžahedina u BiH u vreme rata"navodi se, osim ostalog, u analizi.
Na skoro stotinu stranica analitičari opisuju ratna i poratna dešavanja u BiH i fenomen dolaska radikala.
"Bakir, koji je godinama bio direktor Zavoda za izgradnju Sarajeva, bio je umešan u izgradnju džamije Kralj Fahd. Poznata je njegova uloga u realizaciji plana da se zemlja koja je prethodno bila u vlasništvu Srba pokloni Saudijskoj Arabiji. Ova džamija, najveća na Balkanu, poznata je i po svojoj ulozi kao centar vehabističkog uticaja i moći u BiH" tvrde američki analitičari.
"Izetbegovićeva povezanost s ovom džamijom sugeriše da on ne deli animozitet koji većina muslimana u BiH ima prema ovoj vrsti praktikovanja islama" - posebno ističu analitičari i povezuju ga i sa Muslimanskim bratstvom, ali i sa iranskim elementima.
Bakir Izetbegović poznat je i po svojim simpatijama prema Iranu. Tokom njegovog mandata u Prededništvu BiH bilateralne veze s Iranom pojačane su i proširene, uključujući trgovinu i investicije. U februaru 2013, tokom svog susreta s tadašnjim iranskim predsjednikom Mahmudom Ahmedinedžadom u Kairu, Izetbegović se založio i za tešnje veze s Iranom.
"Dok male države poput BiH prirodno nastoje da održe dobre odnose s velikim silama, ovakve inicijative jednostavno strše i dolaze u vreme kada su Ujedinjene nacije, SAD i Evropska unija uveli nove sankcije da bi izolovali režim u Teheranu", navode analitičari.
Navode se i medijski izveštaji iz BiH koji upozoravaju i pod lupu stavljaju aktivnosti Iranaca u toj državi. Citira se tekst iz magazina Slobodna Bosna, koji status i ulogu Instituta "Ibn Sina" u Sarajevu dovodi u pitanje, kao i poziciju i aktivnosti 200 tzv. biznismena iz Irana koji deluju u BiH.
Kontroverze su još više narasle kada su iranski zvaničnici optuženi za veze s islamističkim teroristima. U proleće 2013. Bakir se upustio u razmirice sa svojim političkim rivalom Fahrudinom Radončićem, nekadašnjim biznismenom i u to vrijeme državnim ministrom bezbenosti.
Izetbegović je u više navrata intervenisao i protivio se proterivanju dvojice iranskih diplomata, koje je Radončić za "neprikladne aktivnosti" proglasio nepoželjnim osobama, navodi se u izveštaju američkih organizacija.
Naglašava se da su dvojica od trojice na kraju proteranih Iranaca bila u stalnom kontaktu sa vehabističkim vođama u Gornjoj Maoči.
Preporuke za SAD, NATO i EU
Sedam američkih analitičkih organizacija u svom je izvještaju dalo detaljne preporuke SAD, NATO savezu i Evropskoj uniji o tome kako da deluju u BiH.
Kada je SAD u pitanju, date su političke, ali i vojne preporuke, posebno Stejt departmentu i Pentagonu. Osim ostalog, analiziraju se opcije ili ponovnog američkog vojnog angažmana u BiH ili ubrzanog ulaska te države u NATO.
Ako bi se prihvatila druga opcija, NATO bi imao posebnu ulogu, u okviru koje bi se trebala obratiti posebna pažnja na poziciju bosanskih Srba po pitanju ulaska BiH u Alijansu.
EU, pak, svojim mehanizmima proširenja ne može riješiti neke od ključnih sigurnosnih izazova BiH. No, ulazak BiH u EU jedna je od vitalnih stavki u nastojanjima da se situacija u našoj državi konačno stabilizira i krene nabolje.
|
