Ako se po generalnoj probi kvalifikacije poznaju, Srbiju čeka trnovit put u mundijalskoj trci, sa vrlo neizvesnim ishodom. Jedino što posle preslabog izdanja protiv Republike Irske greje nadu je činjenica da se ni rivali u grupi nisu proslavili. Siniša Mihajlović se predstavio u ulozi novog selektora malobrojnoj publici na „Marakani“, ali je sve ostalo staro - Srbija igra slab fudbal, bez naznaka kvalitetnog pomaka napred, što se na semaforu još jednom jasno oslikalo neubedljivim rezultatom - 0:0.
Dok su se širom Evrope tresle mreže kao na vašaru, golove su postizali i oni daleko slabiji od „orlova“, ali i neki protiv mnogo jačih rivala od Republike Irske, na srpskom najvećem stadionu golmani su umirali od dosade. Tek poneki zalutali projektil iz daljine bilo je sve što su dve reprezentacije pokazale na zelenom tepihu. Za goste ne brinemo, ali za domaće itekako. Osim pogotka glavom Nevena Subotića u Švedskoj na prethodnom meču, naš nacionalni tim u kontinuitetu pokazuje zavidno neznanje na temu „kako doći do gola protivnika“.
Od „meča godine“ lani u Sloveniji na kraju kvalifikacija do sinoć, na ukupno 10 utakmica, Srbija je postigla svega tri pogotka! Katastrofalno loš skor za tim koji sanja plasman na Svetski šampionat. Što je najgore, nisu „orlovi“ promašivali, štaviše, jedva su sastavljali po neku akciju kojom bi zapretili protivniku. Ni Irci se nisu namučili da zaustave izabranike Mihajlovića u ofanzivnim akcijama, a golman Vestvud je jedino u 71. minutu imao priliku da pokaže znanje, kada je dobar udarac Kuzmanovića iz slobodnog udarca „izvadio“ iz ćoška i skrenuo u polje.
Provera više nema, šta je uradjeno - uradjeno je, tek nekoliko zajedničkih treninga je ostalo reprezentaciji Srbije do starta kvalifikacija i meča u Glazgovu sa Škotskom 8. septembra. Ali, da bi se donela tri boda sa severa Ostrva, jasno je da će morati nekako da se pogodi mreža.
Ni promena formacije, sa 3-4-2-1 na 4-3-3 nije donela napredak u igri „orlova“. Pokazao je naš nacionalni tim manju ranjivost u odbrani u odnosu na prethodni sistem igre, koji je isproban na evropskoj turneji, ali sve ono što ide ispred štopera ostalo je jednako neubedljivo. Ni sa klasičnim špicem Lekićem, ni sa trojicom lakonogih napadača, gde je Marković bio najistureniji, promena nije bilo. Vrteo se srpski tim sa loptom na 20-30 metara od gola i ponekim hicem iz daljine pokušavao da uhvati Vestvuda na spavanju.
Prvo poluvreme je bilo produžena agonija Srbije sa evropske turneje, sa one prve dve utakmice, samo što umesto Španije i Francuske, ovog puta je glavobolju zadavala skromna Republika Irska. Za 45 minuta „orlovi“ nisu pokazali apsolutno ništa! Činjenica je da gosti nijednom nisu ozbiljno ugrozili gol Vladimira Stojkovića, da je Milan Biševac zatvarao sve prilaze našoj mreži, ali i pogled na papir jasno govori da je odbrana po svim parametrima najjači deo tima i da tu ne bi smeo da bude najveći problem.
Očekivalo se da će nastavak doneti bar neki trzaj ili da će promene uneti svežinu, ali tek je malo ofanzivnije izgledala Srbija, medjutim, vrlo neuigrano, nepovezano, bez jasne koncepcije protiv čak i ovog kombinovanog tima Irske, koja je demonstrirala disciplinu, snagu, agresivnost. Sve ono što „orlove“ čeka u Škotskoj za tri nedelje, a što u Beogradu nisu uspeli da slome.
APLAUZI ZA HIMNU
Nova praksa koju je uveo Siniša Mihajlović, da naši fudbaleri aplaudiraju za vreme himne protivnika, nastavljena je i na beogradskom duelu. Istina, niko nije negodovao dok je išla nacionalna pesma Republike Irske, ali su „orlovi“ preventivno reagovali i tapšali dok je orkestar svirao.
ZVIŽDUCI STOJKOVIĆU
Ništa se nije promenilo za ovoliko vremena koliko Vladimir Stojković nije branio za reprezentaciju na utakmicama u Srbiji. Ponovo je svaki njegov kontakt s loptom ispraćen zvižducima sa tribina, koji su na praznoj „Marakani“, čini se, još više zvečali nego kada je bila puna. Ipak, čuvar mreže „orlova“ i crno-belih je mirno i koncentrisano odradio posao, oni koji su pokušavali da ga destabilizuju, kao da im je Irska u srcu, nisu uspeli u toj nameri.
TUGA OD POSETE
Kakva tuga od posete! Navijači se očigledno nimalo nisu uželeli „orlova“ koji im u poslednje dve godine nisu pružili nijedan razlog za radost. Na tribinama stadiona Crvene zvezde gde je protiv nepoznatog Naftana iz Belorusije pre mesec dana bilo skoro 30.000 ljudi, u sredu je meč Srbije i Republike Irske posmatralo jedva 5.000 navijača. Uopšte nema dileme da će i za koji dan kada na istom terenu budu trčali crveno-beli i Rad biti daleko veća poseta.
Šta je pravi razlog ovog debakla na tribinama, da li manjak interesovanja za reprezentaciju, da li su ljudi zasićeni sportom posle 15 dana gustog rasporeda na Olimpijskim igrama, da li su možda ulaznice bile previsoke (300, 600 i 800 dinara), mada je bilo dosta besplatno podeljenih, to je enigma na koju čelnici FSS moraju ekspresno da pronadju odgovor. Jer, kvalifikacije kreću za manje od mesec dana, a „orlovima“ je huk sa tribina preko potreban u borbi za brazilsku vizu.
SRBIJA - REPUBLIKA IRSKA 0:0
STADION: Crvene zvezde. Gledalaca: oko 5.000. Sudija: Dan Tudor (Rumunija). Žuti kartoni: Vilan (R. Irska).
SRBIJA: Stojković 7, Ivanović 6,5, Biševac 7 (od 46. Maksimović 6,5), Nastasić 6,5, Kolarov 6,5, Mijailović 6 (od 64. Ninković 6), Ignjovski 6, Kuzmanović 6 (od 82. Basta -), Tadić 6 (od 64. Djuričić 6), Tošić 6,5 (od 82. Tomić -), Lekić 6 (od 46. Marković 6).
REPUBLIKA IRSKA: Vestvud 7, Mekšejn 6,5, O'Šej 7, O'Di 6,5, Keli 6,5, Mekgidi 7 (od 79. Kolmen -), Mekarti 6, Vilan 6,5 (od 60. Grin 6), Meklin 6 (od 69. Kiog 6), Koks 6, Valters 6 (od 79. O'Brajan -).
