Slučaj helikopter: Gde je uzrok medijske konfuzije

 izvor : rse                                                                                                                      18.03.2015.

„Šta se desilo sa srpskim medijima u danu spašavanja bebe iz Raške“, pitanje je koje lebdi u javnosti od kada se ova humanitarna akcija završila tragedijom.

Tragičnoj vesti da je vojni helikopter, koji je prevozio životno ugroženu bebu, sa četiri člana posade i dvojicom lekara pao kod Surčina prethodile su netačne informacije objavljene na portalima vodećih medija, pa i javnog servisa, da je ta letelica sletela u Kragujevcu, da je stigla na beogradski aerodrom, pa potom i da je dete smešteno u beogradski Institut za majku i dete.

Pokazalo se, kaže za RSE Snježana Milivojević, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka, da mediji nisu dorasli situaciji.

“Ispostavilo se i da mediji, na žalost, nisu prirodni saveznici javnosti niti su u njenoj službi. Nego da su saveznici i instrument vlasti. Ovde se sve vreme očitavao rukopis vlasti u uslovima u kojima je to za posledicu imalo urušavanje poverenja i u medije i u vlast”, konstatuje Snježana Milivojević.

Toliko kontradiktornih informacija koje su prethodile pogibiji sedmoro ljudi u palom helikopteru, čiju je humanitarnu misiju sa strepnjom pratila cela zemlja, probudio je sumnje dela javnosti da su možda ukazivale na želju vlasti, dok još ništa nije slutilo da će se dogoditi tragičan kraj, plemenitu i rutinsku akciju delom iskoristi i za medijsku promociju – na šta su odgovor javno zatražili pojedini opozicioni političari i intelektualci.

„Nije bilo pritisaka na medije da objavljuju vesti o transportu bebe, niko nije zvao da im kaže gde se nalazi helikopter, da li je, gde i kada sleteo“, kaže za RSE Milivoje Mihajlović, direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

„Nikome iz vlasti ne bi palo na pamet da tako nešto radi. To nisu informacije koje su potekle iz bilo kog ministarstva u Vladi Srbije. Posle svega ispostavilo se da nijedan od ministara koji su pominjani nije bio na mestima gde su, navodno, želeli da dočekaju helikopter sa bebom. Dakle, radilo se o potpuno netačnim vestima“, tvrdi Mihajlović.

Sa zvaničnog mesta ovako su demantovane glasine da su neki ministri, pominju se oni iz resora odbrane i zdravstva, bili spremni da se pojave pred kamerama kada beba stigne u sigurne ruke lekara, a tom sada tragičnom temom na svoj način bavili su se i karikaturisti, od kojih je jedan nacrtao državnu svitu kako pred mikrofonom čeka helikopter u padu.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da je medijska zbrka u ovom slučaju jasno pokazala da nešto nije u redu.

„Mislim da je cela konfuzija nastala upravo ne iz želje da se javnost pravovremeno informiše, već da se iz cele te situacije izvuku nekakvi propagandni efekti. U svakom slučaju, osnov za tu sumnju postoji jer u ovakvim situacijama precizne informacije su obaveza pre svega onog ko snosi odgovornost za celu operaciju. A to su ministarstva odbrane i zdravlja“, komentariše Obradović.

Skupo plaćeni nauk

Metodom preuzimanja neproverenih vesti skoro cela medijska scena u Srbiji tako je celo veče, pre nego što je tek sutradan zvanično saopšteno da je helikopter pao, pogrešno informisala javnost. Zašto iz službenih izvora ranije nije bilo obaveštenja da se nesreća dogodila, pitali smo Milivoja Mihajlovića.

“Kada se radi o vazduhoplovvnoj nesreći znaju se procedure i kada se objavljuju informacije. Sutradan sam apelovao na medije da koriste zvanične informacije, da izbegavaju društvene mreže i nepouzdane izvore. Na žalost, naša medijska sfera se u dobroj meri oslanja na neimenovane i nezvanične izvore. Ovo je ozbiljna tragedija koja ne dopušta takvu vrstu ponašanja”, ocenjuje Mihajlović.

U čitavoj tragičnoj priči pojedini mediji na poseban način odigrali su, najblaže rečeno, problematičnu ulogu, bez osećaja za profesionalne i moralne principe. Jedan beogradski list objavio je tekst “Izgiboše svi zbog neodgovorne majke” u kom se navodi da je ona bebu hranila kravljim mlekom, a da je otac poginulog deteta u zatvoru.

To govori, kaže Snježana Milivojević, o užasnom urušavanju medija.

“To je proces pripisivanja krivice i jedna vrsta kampanje sramoćenja svih koji bi mogli da ukažu da su krivci negde drugo. Te stvari su dodatno i posebno iritirale javnost”, navodi Snježana Milivojević.

Ispostavilo se da optužbe na račun nemarnosti porodice nisu tačne, a posle velike tragedije koja je potresla najširu javnost postalo je očigledno da mnogi ovdašnji mediji nisu sposobni za obavljanje osnovnih funkcija.

“Očito je da su pali na ispitu. Jer cilj medija je da budu što spremniji u trenucima krize, od prirodnih katastrofa do nesreća koje uzdrmaju zajednicu, i da i tada rade ono što im je posao. Vrlo je važno da građani dobiju tačne i pravovremene informacije kako ne bi podlegli strahu i panici”, kaže Snježana Milivojević.

Na žalost, zaključuje Vukašin Obradović, ova tragedija je i za novinare skupo plaćeni nauk:

“Moraju se proveravati okolnosti i činjenice. Ovde su novinari prečesto samo držači mikrofona, oglasne table vlasti i državnih organa. To je ono što je za nas glavna poruka cele ove situacije.”

slobodnaevropa.org