BANjALUKA - Savet ministara Evropske unije u ponedeljak će razmatrati konkretne mere i „novi model“ za BiH kako bi ubrzao njen evropski put. I dok domaći lideri nestrpljivo očekuju za kakvim će potezima posegnuti Brisel, iz Moskve stiže jasan i kategoričan stav - Rusija je protiv „Dejtona dva“!
Nakon rušilačkih demonstracija u Federaciji BiH u međunarodnoj zajednici se sve otvorenije počelo zagovarati organizovanje nove konferencije o BiH, na kojoj bi bio donesen novi ustav, a odbačen dejtonski.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton potvrdila je da će Brisel, nakon sastanka Saveta ministara EU, imati puno konkretnije mere pomoći BiH na putu ka EU.
Najviši zvaničnici Srpske smatraju da široke ustavne promene u zemlji nisu moguće, niti potrebne. Stava su da bi „Dejton dva“, u postojećim napetim međunacionalnim odnosima, samo dodatno destabilizovao zemlju, a da bi zahtevi za radikalno prekrajanje dejtonskog uređenja mogli biti i opasni iz bezbednosnog aspekta.
Nakon što su evropski parlamentarci zatražili veći angažman SAD u BiH radi donošenja novog ustava, oglasila se i Moskva stavom da „Dejton dva“ nije potreban.
- Rusija je godinama veoma principijelna u stavu da nema „Dejtona dva“ - izjavio je predsednik RS Milorad Dodik po povratku iz Moskve.
On je naglasio da Rusija u potpunosti ostaje principijelna u podršci Dejtonskom mirovnom sporazumu i međunarodnom pravu, što su mu potvrdili najviši zvaničnici.
- Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov mi je potvrdio da Rusija ostaje svedok Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i garant načina na koji on može da bude promenjen, a to je samo dogovorom unutar BiH, a nikako intervencijama sa strane - naglasio je Dodik.
Predsednik Republike istakao je da Rusija ostaje važan saveznik i da Srpska ne želi da napusti to savezništvo.
Dodik je naveo da EU mora da odigra konstruktivnu ulogu u BiH, da podrži funkcionisanje sistema, a ne nasilje na ulicama Federacije BiH, koje su podržavali pojedini zvaničnici Unije, ističući da su jedva dočekali da do toga dođe u BiH.
- Evropska komisija će moći da definiše eventualnu novu politiku prema BiH tek nakon izbora u maju, odnosno formiranja novog saziva Evropskog parlamenta, što se očekuje u novembru - smatra Dodik.
Prema njegovim rečima, ako Evropa želi da BiH ide brže ka integracijama, onda će morati da put ka EU pretvore u put sa dve brzine.
- Srpska može da ide brže i mi smo zaustavljeni na tom putu. Ako žele da imaju ovaj prostor kao partnera u EU, onda moraju da nam daju prednost - rekao je Dodik.
Nemački politiki analitičar i ekspert za nemačku politiku na Balkanu Bodo Veber smatra da EU još nije odlučila koju će politiku voditi prema BiH. U analizi pod naslovom „EU politički bumerang - bosanskohercegovački nemiri“, Veber i njegov kolega Kurt Basiner zagovaraju promenu politike EU.
Predlažu zasnivanje politike evropskih integracija na strogoj primeni uslovljavanja i slanje jasne poruke za definisanje okvira razvoja BiH u budućnosti - bez promena granica, bez otcepljenja RS, bez centralizovane države, bez trećeg entiteta.
- Unutar ovih parametara građani BiH mogu osmisliti i složiti se oko funkcionalne države - smatraju oni.
SITUACIJA OSTAJE NESTABILNA
Veber i Basiner tvrde da su političari u BiH požurili da skrenu pažnju sa ljutnje naroda raspirivanjem etničkog straha. - Međutim, situacija ostaje nestabilna. Čak i ako se protestni pokret raspadne, duboke socijalne frustracije koje leže u njegovoj osnovi nastaviće se krčkati i u konačnici će naći neki drugi izduvni ventil. Postoji mogućnost da novo nasilje bude usmereno prema etničkim grupama - upozorili su oni i zatražili jači angažman Nemačke u BiH.
