BANjALUKA - U BiH su uveliko počele pripreme za oktobarske opšte izbore. Broj stranka se povećava, a procene su da će ove godine na izbornim listama biti oko 9.000 kandidata. Što se tiče broja stranaka koje će biti overene, prema proceni političkih analitičara, on će se kretati oko 40. Procena je i da će biti oko desetak raznih koalicija i isto toliko raznih nezavisnih kandidata.
Prošli opšti izbori 2010. godine su doneli čak 8.149 kandidata, a na izbore je izašlo 39 partija, 11 koalicija i 13 nezavisnih kandidata.
Na sceni u BiH je formiranje izbornih lista i licitiranje imenima. Na liste žele svi. Ulazak u parlament ili u vlast donosi četiri godine sigurnih primanja od 3.000 pa do 7.000 maraka. Sve zavisi od funkcije. Najplaćenije su fotelje u zajedničkim institucijama BiH, dok su nešto manje one na entitetskom nivou.
Da je politika u BiH definitivno najunosniji posao, pokazuju i podaci Centralne izborne komisije BiH, koji potvrđuju da u BiH na papiru postoje 183 političke stranke, a od izbora sprovedenih 2010. godine iz sudskih registara je izbrisano čak 77 stranaka.
Centar civilnih inicijativa već godinama u BiH prati rad političkih subjekata i objavljuje rezultate koje postižu izabrani političari u celoj BiH. Ivica Ćavar, projekt menadžer CCI, kaže, za “Novosti”, da je jasno da sve političke stranke žele da budu deo vlasti, a onda će se nakon toga odužiti svim vernim članovima obezbeđujući im dobra “radna” mesta.
- Članovi stranaka koje dobiju izbore postaju poslanici, ministri, direktori i članovi upravnih i raznih nadzornih odbora. Ti poslovi su enormno plaćeni u odnosu na građane. Tu bi se mogao tražiti stvarni razlog angažovanja sve većeg broja ljudi u strankama. Jednostavno, lideri političkih stranaka u BiH su stvarni centri moći i svi se njima okreću - istiće Ćavar.
Prema njegovim rečima posebno je zanimljiva situacija sa koalicijama u BiH za vreme izbora i nakon njih.
- Koalicije u BiH se formiraju nakon izbora i zbog interesa stranaka, kako bi se uzela vlast i raspodelile fotelje. Ono što očkujem je da se, pre svega, pre izbora formiraju koalicije sa jasnim programskim ciljevima. Takođe, potrebno je i puno novih ljudi da se pojavi na izborima, jer bez novih ljudi i politka teško ćemo se izvući iz političke krize u kojoj se BiH nalazi - navodi Ćavar i dodaje da se promene mogu očekivati samo ukoliko na izbore izađe bar 60 odsto građana i upravo bi taj uvećani broj ljudi, značio nove politike i nove ljude.
Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, kaže, za “Novosti”, da je veliki broj političkih subjekata u BiH rezultat nerazvijenog političkog društva.
- Ulazak u neku politčku opciju je zbog vrlo uskog interesa, odnosno pre svega egzistencijalnog. Pošto je u BiH vrlo mali broj poslova od kojih se može živeti nekim, da kažem normalnim životom, građani ulaze u politiku kako bi došli pre svega do određenih pozicija, a koje će im doneti posao i veća finansijska primanja - ističe profesor Šolaja.
BiH REKORDER
Prema dostupnim podacima, nakon BiH koja ima 183 registrovane stranke, najviše stranaka u regiji ima Hrvatska, i to 112. U Srbiji je registrirano njih 90, u Makedoniji 53, u Crnoj Gori 45, dok ih je u Sloveniji 30. Među razvijenim evropskim državama po broju stranaka prednjači Švedska u kojoj ih ima 75, dok ih je u Velikoj Britaniji svega 12.
