|
Roganović za “Sport”: Srbiji je potreban diktator!
izvor: evn 07.08.2014
Majstori i vodonoše. U svakom poslu su neizbežni, pa i u rukometu. Među trenerima. Ima onih sa znanjem bez velikih škola, sa zvanjem bez ikakvih uspeha, iskusnih, zelenih, pronicljivih, „sporokapirajućih”, onih koji sjajno vode meč, onih koji to ne umeju... Paleta je baš široka.
Jedan od onih koji polako završava karijeru, a iza kojeg je veliko iskustvo, bez sumnje je stručnjak iz Zemuna, Vuk Roganović. Osvajao je trofeje sa Crvenom zvezdom, Partizanom, ženskom i muškom Budućnošću iz Podgorice, sa Radničkim, bio je selektor muške reprezentacije Belgije. Osvrnuo se na izbor selektora, stanje u esnafskoj organizaciji, status trenera...
- Muškoj reprezentaciji je potreban diktator! Igrači su razmaženi. Ne svi, razume se. Trener se, utisak je, ne pita ništa. To mislim otkako sam gledao revanš meč sa Češkom, kada je na klupi sedeo Matić. Verovatno bi najbolje bilo da selektor bude stranac - smatra Roganović.
Već ima kandidata.
- Da se ja pitam, doveo bih Zvonimira Noku Serdarušića. Ima autoritet, dokazao se kao trener i svi ga vole kao čoveka.
Ne želi Roganović da se ponavljaju neke stvari.
- Trenere ne treba da delimo na mlade i stare, već na uspešne i neuspešne. Taj koji je postavljen, mora da odgovara našem mentalitetu. Nema idealnog, to se zna, ali moramo da shvatimo da reprezentacija nije učionica, poligon za učenje. Zato je moj predlog da u seniorskoj reprezentaciji uvek rade jedan stariji, iskusniji, i jedan mlađi trener, kojeg bismo spremali za blisku budućnost. Veoma je važno da u reprezentaciju vratimo sistem. Od seniorske selekcije, pa po dubini, do one najmlađe, mora da se sprovodi isti rad. Međutim, to je nemoguće, jer mi više nemamo našu školu rukometa. Mi godinama unazad, sada do juniora, nismo igrali odbranu 3-2-1, a na njoj smo, kroz istoriju, osvojili sve medalje.
Skreće pažnju Roganović na još nešto:
- Ne znamo ni da selektiramo igrače. Recimo, kod žena smo imali tri pivota i jedno desno krilo u seniorskoj reprezentaciji.
Tu dolazimo na problem zvani „treneri”.
- Imamo trenere, ali oni su mučenici. Bore se sa terminima, autobuskim prevozom, organizuju medicinsku službu po klubovima.... Došlo je neko drugo vreme. Sada igrači idu kod direktora, ili predsednika, žale se na rad na treninzima. Onda ispaštaju treneri. Stvarno nije lako da se bude trener u Srbiji.
Treneri imaju Zajednicu trenera...
- Praktično je nemaju. Nema ko da nas vodi, nekog ko tu ima autoritet. Zbog te iste stvari pala je i košarka. Dok je bio živ Aleksandar Nikolić, bilo je drugačije. U rukometu je tako bilo dok je bio živ Đorđe Vučinić. Eto, sa reprezentacijom je na EP u Danskoj i u kvalifikacijama za SP sa Češkom bio predsednik Zajednice trenera Saša Marković. Gde je neki njegov izveštaj? Tu ne mislim na ono da mi pokazuje statistiku, rezultate, ko je koliko dao golova i imao odbrana. Gde je izveštaj oko toga kako se radilo, na čemu se potenciralo, šta je dobro, a šta nije, šta treba da se preduzme u radu sa nacionalnom selekcijom da bude bolje, a šta više ne treba da se radi. Izostala je stručna analiza. Na osnovu čega ćemo, onda, da znamo koje stvari treba da ispravljamo u budećem radu sa reprezentacijom?
Nedostaje i stručna literatura.
- Gde su skripte na osnovu kojih treneri mogu da vide kako se povećavaju skočnost i izdržljivost, gde su naučna istraživanja u sklopu rukometa? Nema ih.
Na kraju, predlog:
- Bilo bi dobro kad bi RS Srbije izdvojio dva-tri perspetkivna trenera i odredio im mentore. Ti mentori bi mogli da im pomognu u pravljenju plana rada, daju savete, ukazuju na greške. Piatnje struke neće da se reši samo od sebe. Potrebni su plan i volja za tako nešto. I potpuno se slažem sa predsednikom RSS da su naš najveći problem treneri. Ja sam za to da taj problem počne odmah da se rešava.
KLUBOVI BEZ SENIORA
Razvoj sporta nije moguć ako negde, u sistemu, iskoči neka karika.
- Na prostoru Beograda, recimo, od 40 klubova samo 10 ima prve timove. Svi ostali imaju samo mlađe kategorije. Zašto? Da bi se izvlačio novac od članarina. I pitanje je ko radi sa tom decom. Ja ih zovem „internet treneri”. Zato svake godine gubimo 150-160 dece na prelazu između kadeta i juniora i juniora i seniora.
KAD BI SVI KAO DRAGICA
Problema u stručnom radu - koliko hoćete.
- Svaka čast predsedniku i generalnom sekretaru Saveza, Marjanoviću i Đurkovića, u na činjenici da su „utegli” reprezentaciju. Sve selekcije imaju sve što im je potrebno. I više od toga. Mešutim, mora više pažnje da se posveti i klubovima. Recimo, oduševilo me je kada je na trening Vojvodine došla Dragica Đurić, član stručnog štaba ženske reprezentacije, i odradila vežbe sa našim golmanima. Kad bismo više takvih imali, gde bi nam bio kraj...
novosti.rs
|
