Rizik za tražioce azila u Mađarskoj od deportacije u Srbiju

izvor : agencije  foto:                                                                         13.01.2016.

Rizik za tražioce azila u Mađarskoj od deportacije u Srbiju

STRAZBUR - Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks ocenio je danas da za tražioce azila koji budu vraćeni u Mađarsku postoji visok rizik da budu izloženi kršenju ljudskih prava i deportovani u Srbiju, s obzirom na izmene mađarskog zakona o azilu i praksu u toj zemlji proteklih meseci.

Muižnieks je to rekao objavljujući pisane primedbe koje je 17. decembra podneo Evropskom sudu za ljudska prava u vezi sa dvema žalbama protiv Austrije, zbog prebacivanja tražilaca azila iz te zemlje u Mađarsku u skladu sa Dablinskom regulativom, saopštio je danas Savet Evrope.

Zasnivajući svoje primedbe na poseti Mađarskoj od 24. do 27. novembra 2015, komesar ističe da je proteklih meseci značajan broj tražilaca azila, koji su vraćeni u Mađarsku, zadržan u centrima za pritvor azilanata, u kojima se primenjuje restriktivni režim pritvora, pri čemu im nije omogućen pristup efikasnim pravnim lekovima protiv takvog pritvora.

Muižnieks primećuje i da se, po pravilu, zahtevi za azil osoba koje se u skladu sa Dablinskom regulativom trenutno vraćaju u Mađarsku, u toj zemlji ne razmatraju na primeren način.

Situacija je takva zbog mađarskog zakona koji Srbiju posmatra kao sigurnu treću zemlju, navodi se u saopštenju, uz podsećanje da je u početku iz Srbije velika većina tražilaca azila stigla u Mađarsku.

"Takva situacija ne samo što uskraćuje tražiocima azila pravo da im zahtevi budu adekvatno procenjeni, već ih takođe izlaže veoma visokom riziku da budu deportovani u Srbiju i dalje prisilno vraćani u druge zemlje, uz odgovarajući rizičan tretman koji je protivan Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima", upozorava komesar Muižnieks.

Intervencije treće strane predstavljaju dodatno sredstvo koje komesar ima na raspolaganju kako bi pomogao unapređenju i zaštiti ljudskih prava, a predviđene su Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, navodi se u saopštenju.

Slovenija o novim ograničenjima za migrante iz Hrvatske

LJUBLJANA - Slovenija je danas pojasnila nova ograničenja za prijem migranata i izbeglica iz Hrvatske koja je uvela zbog zahteva Austrije, ali je pri tome negirala navode da Austrija odbija na granici i u sabirnim centrima sve za koje se pokaže da su ekonomski migranti i da ih vraća u Sloveniju.

Austrija, kako navodi u saopštenju slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova, i dalje prima migrante osim ako se pokaže da su oni prikrivali svoj pravi identitet, na primer da su rekli kako dolaze iz Sirije iako se pomoću tumača za arapski jezik dokazalo da su iz zemalja Magreba, prenosi Hina.

Iste postupke bolje identifikacije migranata i izbeglica bez dokumenata uvela je nedavno na temelju njihovog govora i Slovenija, a migrante koje joj Austrija vrati smešta u izbegličke centre radi ponovne identifikacije.

Slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da se u zadnje vreme moralo prilagoditi postupcima Austrije u pogledu broja migranata koje je ta država u stanju da dnevno primi.

Reč je o tome da Austrija od kraja prošle godine u dogovorene sate prima najviše tri voza sa po maksimalno 540 putnika dnevno i još 400 osoba u autobusima, dok se ostali prevozi izvan tih termina i te kvote mogu dogovoriti u izuzetnim slučajevima.

Slovenija je o tome obavestila i Hrvatsku kako bi se tome prilagodila, jer su vozovi u Dobovu ponekad dolazili izvan termina, a donedavno i s prevelikim brojem migranata, tvrde u Ljubljani, prenosi Hina.

Na Šentilju će se sutra radi daljih dogovora vezanih za migrante sastati direktori slovenačke i austrijske policije, što je bilo ponuđeno i hrvatskoj vladi, ali je mogućnost bila otklonjena, navode u slovenačkoj policiji.