|
Raša Popov: Ovi moji mali napadači bili bi veliki generali
izvor: evn 16.02.2015.
Prošla jesen i taj napad koji sam doživeo žalostan su i mračan period mog života. Bio sam u velikoj depresiji. Ne veruju mi ljudi da sam se ja stideo. Nekako ispada da sam ja ozbiljan čovek koji piše i za decu i za odrasle i odjednom - mene deca jure. To nije za ponos. Niti je nešto što bi čovek poželeo kao sudbinu. Sramno je to - mator čovek koga jure deca.
Radivoj Raša Popov, književnik, zvezda dečje emisije "Fore i fazoni", čovek koji je život posvetio deci, i pored toga što je u poznim godinama doživeo da ga napadnu dvojica romskih dečaka, sačuvao je najpozitivnija osećanja za ljude.
Čujem, kaže Čika Raša, da su roditelji te dece kažnjeni robijom:
- Ja to nisam želeo. Ne spadam u ljude koji nekome priželjkuju zatvor. Društvo se pokazalo kao veoma agresivno. Zatvor je jedna sramna stvar.
* Deci i brižnim roditeljima i dalje se nasmeje na ulici.
- Kada vidim oca kako nosi dete na ramenima, a majka pored njih šeta, ja se nasmejem, jer vidim da deca u ocu imaju zaštitnika.
* Dečaci koji su vas napali smešteni su u dom, a stižu vesti i da su se opismenili, da jedva čekaju da krenu u školu... Da li je decu moguće tako brzo prevaspitati?
- To su inteligentna deca. Veoma vešto su me gonili, da me sateraju u lift i doteraju do vrata stana, da mi stave nogu u vrata... Ja zaključujem da bi bili odlični učenici nekog vojnog učilišta i da bi u budućnosti mogli postati generali. Imaju ratnički instinkt. Prema tome, što da ne nauče brzo da čitaju. Oni tačno znaju koga napadaju. Ne možeš biti glup a tačno znati koga da napadneš u dvomilionskom gradu.
* Niste samo vi bili žrtva. Napadnuto je oko 400 starih ljudi, trudnica.. Da li je siromaštvo krivo za ovu društvenu pošast ili ima i još nešto?
- Ima mnogo siromašnih roditelja pa nisu gurnuli decu u nasilje. U novinama je pisalo da su ove dečake terali da kradu. Skoro sam sreo jednog autora muzičkih knjiga o operama i kaže mi da su i njega napali. Ali, on je krupan i jak. Mene je pogodilo što se oni zovu napadači na Rašu Popova. Oni su napadači na 400 staraca, starica, trudnica i dece. Otkud da su napadači samo na mene. Je li to moj dug tome što sam poznata ličnost. Pa nisam ja kriv što sam vek proveo pred televizijskim kamerama. Ispada da jesam.
* Preko interneta čitaoci su vam slali i ovakve poruke: gospodine Rašo, sledeći put bez napunjenog pištolja ne izlazite preko praga...
- Pogrešan savet pogrešnom čoveku. Deca zalužuju samilost, sažaljenje, negu i pažnju. Ne može čovek a da se ne seti velikog ruskog pedagoga Makarenka. Posle revolucije u Rusiji stvorila se čitava vojska tzv. besprizornih, što je ruski izraz za vaspitno zapuštenu decu. Roditelji izginuli, ostala siročad koja su po selima i gradovima pljačkala. Njih je sovjetska vlast skupila u velike domove, a vaspitač je bio slavni pedagog Makarenko. On je uspevao da izleči tu decu od moralne besprizornosti i cinizma, tako što je aktivirao dečje javno mnjenje. On kao pedagog nije vikao na decu, nego ih je organizovao u kružoke, male krugove, koji su sami moralno dejstvovali kao javno mnjenje. Kolektivni duh je učinio svoje. Ne treba decu grditi. Sama deca mogu da se organizuju i da propovedaju moralno i dostojno ponašanje. Ja verujem da naši pedagozi po ustanovama to dobro znaju.
* Koje sve opasnosti vrebaju decu?
- Ima veoma mnogo dece koja se drogiraju. Kriminalci prodaju drogu, a mladi padaju u taj porok. Jedna devojčica, inteligentna, vukovac, najbolji đak, kaže - sve moje društvo uživa drogu, pa sam i ja počela s njima. Ona to radi zbog druženja. Jadna duša. Da se ne izdvaja, da im učini, tim drogiranim drugovima. Ona uzima drogu, pada u nesvest, jer meša drogu sa alkoholom. To je pakao. Amerikanci su imali jedan film o besprizornima "Džungla na asfaltu". To je idelan naziv za celu tu oblast. To je jedna džungla i kako je kriza veća, džungla je sve gušća, a zmije, gušteri i akrepi su sve veći...
* Vlada li u Beogradu džungla na asfaltu...
- Ne bih rekao. Beograd je prijatan grad. Ja u njemu živim od 1952...
* Koliko savremene tehnologije, koje deca toliko vole i lako savladavaju, negativno utiču na njih?
- Ima dece koja su kao vrlo mala volela da im se čitaju knjige, a u srednjoj školi su prestala da čitaju. Zaglavili za kompjuter, pobledeli od elektronske anemije. Čudo jedno kako taj kompjuter vezuje decu. Za mene i moju generaciju nije bilo većeg zadovoljstva od čitanja. Mi smo živeli u vreme nemačke okupacije. Nemci su zabranili srpske knjige, na primer kikindsku srpsku biblioteku su izneli na kišu i sve knjige bacili u avliju, pa ih je pljusak uništio. Mi smo pozajmljivali knjige jedni od drugih, pređemo ceo grad da bismo uzeli knjigu od druga, a on kaže da je sutra vratiš. Pa celu noć čitaš, a sutra opet pređeš ceo grad da knjigu vratiš. Mi nismo imali biblioteke, nego ono što nam roditelji kupe u knjižarama. Samo, u to vreme bilo je knjižara.
* Kako vam se čini današnje školstvo?
- U srednjim školama nastavni planovi i programi su preopterećeni. Neko ne odmerava koliki je kapacitet dečje duše. Kada sam ja bio srednjoškolac, mi smo išli na stadion Vojvodine da trčimo. Pretrčao sam hiljade kilometara kao đak i student. Ali, danas deca, ako hoće da budu dobri đaci, ne stižu da se bave sportom. Ostavljaju ga da bi stigli da se bave onim što je nastavni plan i program natovario na nejaka pleća tih mladih fizički još nestasalih bića. Ja znam za slučaj kada su ispitivali jedno dete o salinitetu morskih okeana. Pa neće on biti neki šef industrije svetskog okeanskog ribolova. Procenat saliniteta morske vode možeš da saznaš iz priručnika. A ne da učiš napamet. To je kao da ti narede da naučiš telefonski imenik napamet.
* Da li vi koristite internet?
- Da. Moja knjiga "Zadimljena istorija" koja je izašla pre tri godine i koja je u jednoj sezoni bila veoma popularna, oslonjena je, osim na moje knjige i one iz bibliteke, i na internet. Recimo, o Sokratu sam pisao na osnovu tekstova sa interneta. Isto i o Antoniju i Kleopatri.
* Žalili ste se da ste pisali bajke na kompjuteru, a on vam ih "pojeo".
- Da. Napisao sam 60.000 znakova. To je više od trećine knjige, i kompjuter mi ih "proguta". I ja ponovo napišem još 40.000 znakova i to nestane. Ali, uspeo sam da završim tu knjigu. Zove se "Usamljena princeza" i izašla je prošle jeseni.
* Šta sada pišete?
- Bio sam teško bolestan i tada mi nije radila fantazija. Ali, smislio sam dve bajke, ovih dana ću ih napisati. Hoću da doguram do stote bajke, ako me Bog poživi. Do sada sam napisao nekih 60 bajki.
PENZIJE I GLOBALNA KATAKLIZMA
* Pratite li politiku u Srbiji?
- Pratim. Kako da ne. Naročito me zainteresovao istorijski događaj, potez stoleća - smanjenje penzija. Tome se nismo nadali.
* A kako vam se čini situacija u svetu?
- Užasnut sam što ratnohuškačke sile dejstvuju jače nego kada sam bio mlad. U mojoj mladosti bilo je gadnih ratova, ali sadašnje ratnohuškačke snage i globalno stanje u svetu gori su nego tada. Kada sam, recimo, pretprošle godine ležao u bolnici, čuo sam vest da je čečenska udovica ušla u volgogradsku železničku stancu s namerom da u paramparčad raznese 500 ljudi. Raznela je manje, jer je ušla samo u predsoblje. To je strašno. A ja sam užasnut o tome napisao jedan sonet. Njen cilj je sejanje smrti. Ja, kada sam bio mlađi, nisam gledao sejanje smrti.
|
