„Virus“ Siniše Kovačevića premijerno izveden u glavnom gradu Jermenije
Izvor: vecernje novosti
Datum: 26.02.2013
Sala Teatra mladih u Jerevanu bila je ovih dana ispunjena do poslednjeg mesta, a publika više nego radoznala da vidi prvi srpski komad na jermenskoj sceni: komad Siniše Kovačevića „Virus“, u postavci Hakoba Kazančjana, uglednog reditelja i upravnika pozorišta. Da je reč o prvorazrednom kulturnom događaju, svedoči i podatak da se među gledaocima našla i ministarka kulture ove zemlje Asmik Pogosjan, kao i mnogobrojni tamošnji dramski pisci, glumci i pozorišni kritičari koji su dugotrajnim aplauzom „prozvali“ reditelja i pisca na scenu.
- Komad smo počeli da radimo u januaru, a u njemu su samo imena strana. Svi ostali problemi su isti, to je opšteljudska priča - kaže Kazančjan povodom „Virusa“ (kod nas prvi put izvedenog 1997. godine u Zvezdara teatru) o mladom rokeru obolelom od side. - Režiram uvek ono što mi se sviđa, uglavnom savremene drame. Smatram da je moderno pozorište - pozorište nerva. Sida ovde nije glavni problem. Nije problem bolest, već bolesnik. Čovek je društveno izolovan iz raznih razloga, pa sam u predstavi „izoštrio“ tu sociološku stranu u ubeđenju da je to najispravniji i najbolji rediteljski put. Postavio sam predstavu kao socijalnu dramu, jer pucanj u glavnog junaka na kraju predstave je pucanj javnosti a ne neke određene ličnosti...
„Virus“ će se, kako saznajemo, u ovom gradu (sa oko milion i po stanovnika) u početku igrati jednom nedeljno, a učestalost izvođenja ubuduće će zavisiti od interesovanja publike:
- Daleka zemlja, egzotičan jezik, prepoznatljivi i slični problemi. Imamo i slične istorijske i mentalitetske posebnosti. Verujem da je zato takav bio i prijem kod publike - ističe Siniša Kovačević. - A talenat je svuda isti. Ne može se sakriti kao ni zaljubljenost, kašalj i siromaštvo - dodaje pisac koji je posebne reči hvale imao za mladu glumicu Mirjam Kazančjan (u ulozi Marte) i ne znajući u početku da je reč o kćeri reditelja.
U maloj srpskoj „delegaciji“ koja je došla ne premijeru jeravanskog „Virusa“ bio je i Igor Bojović (selektor Sterijinog pozorja) kao i teatrolog Dragana Bošković, koja je Kovačevićev komad i donela u Jermeniju. A novinari, na izuzetno posećenoj konferenciji za štampu zasipali su goste s pitanjima: da li se za protekle dve decenije od nastanka komada u Srbiji promenio odnos prema obolelima od side, da li je pisca inspirisao neki stvarni junak sa rokerske scene, koliko je savremeno srpsko pozorište zanimljivo mladoj publici, pa i da li je u našoj zemlji dovoljno poznata jermenska kultura...
- Drago mi je da ste među nama, veoma nam je važna saradnja sa Srbijom na svim poljima. Posebno u kulturi. Srpski počasni konzul u Jermeniji, Babken Simonjan, most je između dva naroda i svi književni prevodi koje je uradio dragoceni su za kulturnu saradnju. Inače, Jermenija je povodom pet vekova štamparstva, prošle godine proglašena za svetsku prestonicu knjige. Da ne zaboravim - i Kusturica je naš veliki prijatelj. Posetio je Jermeniju, a mi ga volimo ne samo zbog njegovih izuzetnih filmova već i odnosa prema genocidu nad jermenskim narodom. Sada i vas svrstavamo među bliske: samo pravi prijatelji ovde dolaze u zimu. Drugi, obično, tek u maju kad procveta kajsija - toplim i nesvakidašnjim rečima goste je pozdravila ministarka kulture Asmik Pogosjan.
IZUZETNO GOSTOPRIMSTVO
Gosti iz Srbije su u svemu imali poseban tretman i gostoprimstvo: reditelj Kazančjan i počasni konzul Simonjan tokom trodnevnog boravka pokazali su najveće svetinje i znamenitosti: Muzej genocida, paganski hram Garni i Gegard (crkvu iz 13. veka), Patrijaršiju (Ečmiadzin), a s posebnim pijetetom i spomenik „besmrtnim srpskim pilotima“, onima čiji se avion srušio u blizini Jerevana, dok su nosili pomoć postradalom jermenskom narodu. Koliko im je srpsko prijateljstvo važno, svedoči i jedan sasvim poseban gest: Zaven Sarkisjan, direktor Muzeja Paradžanov, došao je u devet uveče da otvori muzej za goste i lično ih provede kroz postavku velikog svetskog umetnika. Nažalost, samo najveće jermensko svetilište bilo je tokom kratkotrajnog boravka nevidljivo - Ararat, s druge strane granice, ostao je (i zbog magle) dalek i nedostupan...
