Poslednji zajednički predak čoveka i majmuna nije bilo stvorenje nalik današnjim šimpanzama, koje je hodalo oslonjeno na zglobovima prstiju i skakalo s drveta na drvo, tvrdi grupa američkih i španskih naučnika, dovodeći u pitanje postojeće teorije o ljudskoj evoluciji.
Oni, naime, smatraju je taj naš daleki predak bio majmun koji se razlikovao od svih danas postojećih majmuna.
Od njega su ljudi i moderni majmuni evoluirali u dva potpuno različita pravca, ističe se u studiji, objavljenoj u stručnom časopisu Nature Communications.
"Većina paleontologa pretpostavlja da je poslednji zajednički predak šimpanza i ljudi izgledao kao šimpanza", kazao je stručnjak za anatomiju Serđo Almesiha iz Medicinskog centra Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku.
"Postoji sve više dokaza da veliki majmuni nisu 'žive vremenske mašine' u kojima se ogleda naša prošlost, već da su i oni evoluirali nakon razdvajanja od ljudske loze pre više miliona godina", naveo je on.
Almesiha i njegov tim su do ovog zaključka došli analizom butne kosti majmuna, tzv. "Milenijumskog čoveka", koji je živeo na prostoru današnje Kenije, pre šest miliona godina.
Naučnici sa Stoni Bruk Univerziteta su prvi koji su uporedili fiziologiju Milenijumskog čoveka ne samo sa ljudima i današnjim majmunima, već i sa fosilima majmuna koji su živeli u doba miocena, pre 23 do 5,3 miliona godina.
"Naša rekonstrukcija pokazuje da pojedini majmuni iz miocena predstavljaju adekvatniji model morfologije bića od kojeg su hominidi (ljudi i njihovi preci) evoluirali nego današnji veliki majmuni", navodi se u novoj studiji.
Poslednji zajednički predak, čiji identitet još uvek nije sa sigurnošću utvrđen, najverovatnije je hodao četvoronoške, poput današnjih majmuna, ali se oslanjao na šake umesto na zglobove prstiju", objasnio je Almesiha.
Kao i majmuni miocena, imao je manje šake i kraće prste od današnjih majmuna. Takođe je malo verovatno da je skakao s drveta na drvo hvatajući se za grane. Umesto toga, držao se za krošnju sa sve četiri noge, ponekad uspravno, pridržavajući se za grane.
U doba miocena je bilo mnogo više vrsta majmuna nego što je to slučaj danas. Ali, budući da oni nisu izgledali ili se kretali poput današsnje šimpanze, čovekovog najbližeg genetskog srodnika, obično su bivali zanemareni u studiji o ljudskoj evoluciji.
Almesiha napominje da današnji majmuni (šimpanze, gorile i orangutani) imaju duge i nezavisne istorije evolucije, te da njihove anatomije ne bi trebalo uzimati kao primer kako su izgledali naši daleki preci.
"Da bi razumeli poreklo dvonožnog hoda čoveka, naučnici treba da prestanu da na šimpanzu gledaju kao na početnu tačku", kazao je u izjavi za AFP.
Takve pretpostavke mogu da dovedu do "sasvim pogrešnih hipoteza" o evoluciji čoveka", zaključio je on.
