Promeniti model približavanja EU

 izvor : euractiv                                                                                                                    06.05.2015.

Srbija bi trebalo da pokrene inicijativu za promenu modela približavanja EU, budući da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prevaziđen, rečeno je 5. maja na raspravi Bez rezerv(acij)e: Srbija u EU u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji. Profesor Fakulteta političkih nauka i evroskeptik Slobodan Samardžić rekao je da je to potrebno jer Srbiji članstvo u EU nije zagarantovano. Direktor Centra za evropske integracije i javnu upravu Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja rekao je da put ka EU vidi kao dobar podsticaj za Srbiju da se reši prakse dotiranja višedecenijskih gubitaša. Generalni sekretar Međunarodnog evropskog porekta Đogo Pinto poručio je da će Srbija ako to bude želela pronaći mesto u EU, a kao zabrinjavajuću pojavu u Uniji okarakterisao je skretanje tradicionalnih stranaka u članicama ka ekstremizmu.

Srbija bi trebalo da pokrene inicijativu za promenu načina približavanja EU jer je model koji nudi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prevaziđen, izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić. Kao argument za to naveo je da ŠP priprema zemlju za članstvo i uključuje uslovljavanje u svim sektorima društva dok je, po njegovim rečima, izvesno da Srbija u približavanju ka EU ne ide ka članstvu.

"Po mom mišljenju Srbija se nalazi sada dalje od EU nego 2003 i to samo delom zbog neispunjavanja uslova", rekao je Samardžić.

Politiku uslovljavanja okarakterisao je kao netransparentnu. Naveo je da nisu problem ranije postavljani uslovi poput kriterijuma iz Kopenhagena i merenja apsorpcionih kapaciteta EU, već politički uslovi.

"Da li je priznavanje Kosova uslov? Jeste ali se ne kaže.Da li je ulazak u NATO uslov? Da ali se to ne kaže", rekao je Samardžić.

Naveo je da je rešavanje problema sa Kosovom u okviru poglavlja 35 potrebno "da bi se otvorila pitanja u preostalih 34 poglavlja". Kosovo se, kako je rekao, postavlja kao pitanje svih pitanja. Međutim, po njegovom mišljenju čak i kada bi se rešilo pitanje Kosova, i kada bi Srbija ispunila sve uslove, “uključujući i zahteve drugih zemalja u pogledu položaja manjina i revizionizam”, po Samardžićevoj oceni za Srbiju i dalje ne bi bilo mesta u EU. i

Ocenio je da Uniji manjka institucionalnih kapaciteta za novo proširenje budući da su prethodna velika proširenja počevši od 2004. godine dovela do preterane heterogenosti. Unija se pored toga bavi pretežno sobom zbog velike ekonomske krize u kojoj se nalazi i za sada nema ozbiljnu perspektivu proširenja, naveo je on.

U tom kontekstu, rekao je da se ne protivi evropskim integracijama kao takvim, već se zalaže za ponovno promišljanje odnosa sa EU.

"Treba izbeći fatalizam sadašnjeg stanja", izjavio je on, okarakterisavši sadašnji pristup Srbije kao kretanje ka EU bez cilja, po inerciji.

Kao rešenje je predložio da se traži pristup diferenciranih prioriteta, čime bi Srbija u nekim oblastima mogla da ispuni i složenije zahteve ako nije politički uslovljena, rekao je Samardžić, dodavši da inicijativa treba da potekne od Srbije.

"Te ideje postoje i u EU. Ne mogu sve zemlje da krenu u isti nivo integracije", rekao je Samardžić.

EU dobra za ekonomiju

Profesor FEFA Mihailo Crnobrnja ocenio je da SSP jeste model čije mogućnosti su gotovo iscrpljene, podsetivši da je Srbija praktično u zoni slobodne trgovine.

Rekao da je kao ekonomista smatra da Srbija treba da jača ekonomske veze sa EU uprkos krizi koja i dalje pogađa EU.

Razlozi za to su što to pruža mogućnost da se učestvuje na većem tržištu, ali i zato što su propisi EU podsticaj Srbiji da reši sopstveni problem višedecenijskog davanja podsticaja "ekonomskim bolesnicima".

Kada je reč o dubini integracija, Crnobrnja je ocenio da "Evropa u više brzina", odnosno različiti nivoi integracija unutar EU u zavisnosti od volje i kapaciteta jeste "pobednička varijanta" u odnosu na federalizaciju, koju je naveo kao drugi mogući model razvoja EU.

Povodom navoda Samardžića o pridruživanju bez članstva, on je ocenio da to može bti jedna od lestvica u EU u dve brzine.

On na budućnost EU i odnosa Srbije sa EU gleda optimistično. Ocenio je da će se odnosi Srbije i EU popraviti, i da će EU izaći iz krize i nastaviti prosperitet koji je, kako je naveo, od Drugog svetskog rata bio skoro kontinualan.

Istakao je da je “ekonomija ključ” za odnose Srbije sa EU i da je tako bilo od početka odnosa Srbije sa Unijom.

Pinto: Nisu zatvorena vrata za EU

Generalni sekretar Evropskog međunarodnog pokreta Đogo Pinto rekao je da će trajanje pristupnih pregovora zavisiti i od Srbije i od EU jer obe strane učestvuju u tom procesu, ali da ipak postoje pravila.

"EU je dovoljno ozbiljna institucija da ne menja uslove tokom pregovora. Ne očekujem ni od koga u EU da postavi veto za pristupanje bilo koje zemlje koja ispuni uslove", rekao je on.

On je rekao da EU jeste “gpokretna meta”h budući da je reč o političkoj instituciji sa 28 članica, u kojiam se mejaju i institucije i ljudi u parlamentima.

Međutim, rekao je da ni priznavanje Kosova ni članstvo u NATO nisu uslovi.

U pogledu Kosova kazao je da je to izvesno problem kojim je potrebno ozbiljno se pozabaviti, ali da se sporazumi koji se primenjuju postižu dogovorom, uz prisustvo svih strana.

“Ne znam šta se Srbiji poručuje pogledu NATO, ali ima članica koje nisu u NATO”, kazao je on, dodavši da s obzirom na tešku  istoriju odnosa Srbije i NATO ne bih očekivao da to bude uslov za pristupanje.

Kada je reč o krizi, rekao je da je EU na putu da izađe iz krize, iako ona i dalje pogađa neke članice.

“Kriza je pogodila kapacitete EU za proširenje, ali i zemlje  same. Ipak je i uz krizu EU bila najveći uvoznik iz Zapadnog Balkana”, rekao je on, dodavši da se nada da će kriza proći i EU i više doprineti ekonomskom razvoju regiona.

Kao zabrinjavajuću pojavu u EU naveo je porast ekstremizma, napominjući da nije reč o problemu EU već država članica. Kao primer je naveo porast ekstremno desničarskih stranaka u Finskoj i Francuskoj.

“Najkomplikovanije je, mislim, što mejnstrim stranke postaju sve ekstremnije. Tradicionalne partije poput britanske konzervativne usvajaju diskurs ekstremističkih stranaka, a za sada nisam siguran da li usvajaju i njihove politike”, kazao je on.