Brisel: Neprijatno iznenađenje u pogledu slobode medija

 izvor : euractiv                                                                                   24.04.2015.

Izveštaj o napretku u oktobru 2015. mogao bi zemljama Zapadnog Balkana doneti neprijatno iznenađenje u pogledu ocene medijskih sloboda, rečeno je 23. aprila na skupu o medijskim slobodama regiona u Briselu. Predstavnik Evropske komisije rekao je da u Srbiji državni novac čini 25% sredstava oglašavanja i da je to moćno sredstvo kontrole i uzrok autocenzure. Kada je reč o pregovorima sa EU, on je rekao da otvaranje jednog od ključnih poglavlja - 23 o pravosuđu i ljudskim pravima - do sada nije bilo moguće jer akcioni plan za usaglašavanje sa evropskim standardima nije bio dovoljno dobar.

Stanje slobode medija na Zapadnom Balkanu se pogoršalo i to bi se moglo odraziti na izveštaj o napretku, ukazali su u Briselu učesnici rasprave o "Zakinutim medijskim slobodama kao 'Ahilovoj peti' balkanskih demokratija". Na skupu su učestvovali zvaničnici Evropske komisije, Evropskog parlamenta i novinara nezavisnih medija iz Srbije i Makedonije.

Jedna od poruka zvaničnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta je da novinari nezavisnih medija moraju mnogo ozbiljnije da se samoorganizuju i time odbrane nezavisno izražavanje.

Rečeno je i da veoma loše ekonomsko i socijalno stanje to veoma otežava.

Sloboda medija je posebno naglo ugrožena u Makedoniji. Borjan Jovanovski, urednik internet portala Nova TV, kojem su dva dana pre skupa u Skoplju upućene pretnje smrću, objasnio je da mediji pod nadzorom vlasti javno žigošu i objavljuju "crne spiskove" novinara koji kritikuju vlast.

Jovanovski je pitao kako je moguće da Evropska komisija već sedam godina ocenjuje da Makedonija zaslužuje da počne pregovore o prijemu u EU, iako se stanje slobode izražavanja i drugih osnovnih vrednosti stalno srozava.

Državni novac neprijatelj slobode medija

Savetnik u Evropskoj komisiji Andris Kesteris je u raspravi u Centru za evropsku politiku podsetio da Evropska unija nema zajedničko pravno nasleđe u oblasti medija, ali da se kroz pregovore insistira na ostvarivanju slobode izražavanja, koja je jedno od osnovih prava.

Kesteris, koji je savetnik za civilno društvo i medije u pregovorima o članstvu, rekao je da Vlada Srbije nije pripremila uverljiv akcioni plan za pregovaračko poglavlje 23 o osnovnim pravima i pravosuđu, i zato to poglavlje u pregovorima Srbije i EU nije moglo da se otvori.

To poglavlje neće biti otvoreno dok Vlada Srbije ne podnese valjan akcioni plan, rekao je zvaničnik Komisije EU.

On je rekao da ove godine u izveštajima Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana u evropskim reformama može biti "iznenađenja sa ocenom slobode izražavanja".

Najavljeno je da će Brisel u julu uvrditi kako se sprovode zakoni i medijska strategija u Srbiji.

U Srbiji se iz vladinih sredstava, ukazao je Kesteris, plaća 25% oglašavanja u medijima što je više od 40 miliona evra državnog novca koji se troši bez ikakvih pravila.

Zvaničnik Evropske komisije je stavio do znanja da su komercijalni prihodi medija niski, te su ta sredstva moćna poluga vlasti za upliv na sredstva informisanja. Tako se i preko državnih subvencija i sredstava za oglašavanje podstiče samocenzura.

Hajka na neprijatelje i strane plaćenike

Urednica portala BIRN iz Beograda, Gordana Igrić je predočila da je tolerancija prema nezavisnim medijima sve manja, "tabloidizacija" sve veća, a nezavisni novinari se prikazuju kao "neprijatelji i strani plaćenici".

Poslanik Evropskog parlamenta, Eduard Kukan je upozorio da se pretnje smrću novinarima moraju uzeti najozbiljnije, jer je na Zapadnom Balkanu i u Turskoj do sada bilo više ubistava novinara koja su ostala mahom nerasvetljena.

Kukan je primetio da su u Srbiji usvojeni dobri zakoni o slobodi medija, ali je to u praksi "veliki izazov", a stanje je loše.

Opšti zaključak je da su novinari slabo plaćeni, mediji jure za zaradom po svaku cenu što vodi "tabloidizaciji" medija i ljudi koji ih čitaju, slušaju i gledaju, a to znači guranju javnosti na potrošnju najjeftinije zabave i senzacija, a guši se kritičko i objektivno.

Evroposlanica Tanja Fajon, bivša novinarka slovenačke televizije, rekla je da veliki problemi sa slobodom medija postoje i u nekim članicama EU i da Unija nema mnogo zakonskih oruđa da vlade privoli da ne ugrožavaju slobodu izražavanja.