Preispitivanje politike susedstva neće uticati na Balkan

 izvor : euractiv                                                                        05.03.2015.

Evropska unija je krenula u preispitivanje dosadašnje i utvrđivanje buduće politike prema susedima, ali to neće uticati na politiku proširivanja za Zapadni Balkan, izjavili su 4. marta visoki zvaničnici EU Federika Mogerini i Johanes Han. Revizija evropske politike susedstva koja obuhvata 16 zemalja nametnula se kao potreba zbog promena i kriza u istočnom i južnom susedstvu EU. Neki upravo krive tu politiku za pogoršanje odnosa s Rusijom i izbijanja rata u Ukrajini. Sada se najavljuje "fleksibilniji" pristup koji će više uvažiti stremljenja zemalja, obuhvaćenih tom politikom, u približavanju EU.

Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, novinarima je rekla 4. marta da je "Zapadni Balkan veoma visoko u žiži pažnje" i podsetila da su Han i ona nedavno posetili region.

Ona je istakla da je Bosnu i Hercegovinu posetila dvaput za dva meseca i naglasila da ona "lično veliku pažnju" posvećuje dijalogu Kosova i Srbije.

Na molbu da oceni postoji li opasnost od destabilizacije u Makedoniji, Mogerini je uzvratila da "se boji da pitanje nije da li će se to dogoditi".

Na zajedničkoj konferenciji za novinare Han je pozvao i vlasti i opoziciju u Makedoniji da poštuju vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa, slobodu medija i da uspostave saradnju u parlamentu.

Vrata otvorena i za Rusiju

Objašnjavajući politiku prema susedima na istoku i jugu Evrope, Mogerini je podvukla da EU nikad ne vodi politiku sukobljavanja s bilo kojom zemljom, već saradnje, a to važi i za Rusiju.

Ona je dodala da su "vrata EU otvorena i za Rusiju", ukazala je na upravo potvrđeni dogovor o isporuci ruskog gasa Ukrajini i Evropi, ali je navela da to ne sme biti izgovor za kršenje međunarodnih načela i prava, kao u slučaju Krima.

"Mi se nadamo se da će Rusija promeniti ponašanje, što bi se iskazalo potpunim sprovođnjem sporazuma iz Minska", rekla je Mogerini, uz upozorenje da bi EU mogla da uvede nove sankcije Rusiji, ako pobunjenici na istoku Ukrajine napadnu luku Mariupolj.

Fleksibilniji pristup

Han je podvukao da će se utvrditi šta je dosad škripalo u odnosima Unije sa susedima na istoku i jugu i šta bi bile promene na bolje, predočivši da "postoje jako valjani razlozi" za to, počev od ključnih izazova energetske bezbednosti, imigracije, pa do bitke protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Politika susedstva, za koju je izdvojeno 15,4 milijardi evra za period između 2014. i 2020, do sada je bila usredsređena na trgovinu, ekonomsku saradnju i liberalizaciju viza.

U novoj politici biće, kako je najavljeno, dato više "fleksibilnosti" susednim zemljama da bi bila bolje prilagođena njihovim "stremljenjima". Han je objasnio da se moraju uvažiti različite želje za stepen i način saradnje i približavanja zemalja susedstva EU, ali uvek uz zajedničke interese.

"Treba učiniti da zemlje nisu primorane da biraju između istoka i zapada nego da mogu da biraju svoj vid saradnje", rekla je Mogerini.

Približavanje Belorusije, Jermenije i Azerbejdžana EU je sada na mrtvoj tački pošto su se te zemlje opredelile za jačanje saradnje sa Rusijom.

Mogerini je ukazala da se ovo "dubinsko preispitivanje" sprovodi u trenutku kada su "oblasti na jugu i na istoku EU u požaru".

"Naš region se mnogo promenio poslednjih godina sa, to je sigurno, dramatičnim događajima", rekla je ona osvrćući se na ukrajinsku krizu, na bezbednosnu i političku krizu u Libiji, izraelsko-palestinski sukob i rat u Siriji.

Han je rekao da su mnoge države članice EU smatrale da je potrebno nešto promeniti.

Neki ocenjuju da je EU posejala seme sukoba sklapanjem Sporazumom o pridruživanju sa Ukrajinom zato što nije predvidela geopolitičke posledice sporazuma koji je Brisel smatrao isključivo tehničkim i komercijalnim, navodi AFP.

Mogerini se ne slaže s tom ocenom naglasivši da nikakva evropska politika nema za cilj konfrontaciju.

Evropska komisija će posle četiri meseca konsultacija na jesen objaviti novu politiku prema svojim južnim susedima - Alžiru, Egiptu, Izraelu, Jordanu, Libanu, Libiji, Maroku, palestinskim teritorijama, Siriji i Tunisu, kao i na istoku - Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.

Dva samita EU biće posvećena toj temi, u Barseloni 13. aprila i rigi 21. i 22. maja.

Jedan od najpoznatijih primera politike susedstva EU je sklapanje Sporazuma o pridruživanju sa Ukrajinom i njegovog dela o slobodnoj trgovini. Moskva ga je to jačanje veza kritikovala smatrajući da se time zadire u njenu sferu uticaja i da će joj otežati izvoz.

Zbog odbijanja tadašnjeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča u novembru 2013. da potpiše taj sporazum izbili su protesti u Kijevu. Nakon svrgavanja Janukoviča i dolaska prozapadnih snaga na vlast, Rusija je pripojila poluostrvo Krima a na istoku Ukrajine je izbila pobuna proruskih separatista.