NBS: Četiri rešenja za "švajcarac"

 izvor : evn                                                                                           24.02.2015.

Dužnici čije se rate stambenih zajmova vezuju za švajcarski franak konačno će odahnuti: banke će, po nalogu Narodne banke Srbije morati klijentima da ponude četiri modela za rešavanje ovog problema. Dva uključuju konverziju zajma u evro-kredit, pod povoljnijim uslovima, a dva sniženje kamatne stope, odnosno mesečne rate.

Uz njih, odahnuće i dužnici koji otplaćuju zajmove vezane i za druge valute, a kojima su banke ranije jednostrano podizale kamate, pre nego što je počela primena zakona koji štiti korisnike finansijskih usluga. Njima će banke morati, praktično, da vrate taj novac, računajući ga kao prevremenu otplatu kredita.

Bankari će, najkasnije za nešto više od mesec dana, zaduženima u "švajcarcima" morati da ponude novi aneks ugovora. A dužnik će imati minimum tri meseca da se opredeli da li će ga potpisati.

Sve četiri mogućnosti rešavanja problema duga u francima podrazumevaju da nema novih troškova garancije otplate zajma, pošto banke moraju, po ovoj odluci, da zadrže postojeće instrumente obezbeđenja. Takođe, banke, shodno odluci, neće smeti da zatraže ni dinar na ime troškova obrade ili konverzije zajma. Isto se očekuje i od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Republičkog geodetskog zavoda, Ministarstva pravde..., sa kojima je NBS "obavila razgovore", pa bi korisnici bili oslobođeni dodatnih troškova, ili bi im bili umanjeni do "simboličnog iznosa".

Prva od četiri mogućnosti za dug u francima je konverzija kredita u evrozajam, po kursu povoljnijem za pet odsto. Dalja otplata bi bila po ceni koju banka inače primenjuje za evro stambene kredite, uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate do maksimum pet godina.

Druga mogućnost je, opet, konverzija u kredit vezan za evro, uz snižavanje kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen (pri čemu kamata ne mora biti niža od tri odsto). I ovde postoji mogućnost produžetka roka otplate do pet godina.

Treća mogućnost je da zajam ostane vezan za švajcarski franak, ali se godišnja kamatna stopa snižava za jedan procentni poen (ne mora da bude niža od tri odsto!), takođe uz produžetak roka do pet godina.

Četvrta mogućnost, pak, nudi zadržavanje duga u "švajcarcima", ali se iznos mesečne rate u francima snižava za 20 odsto ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci, od dana zaključenja aneksa ugovora. A, ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita. Na taj deo odloženih potraživanja banka ne sme da zaračunava kamatu.

- Narodna banka Srbije smatra da su usvojenim rešenjima stvorene pretpostavke i podsticaji: obaveznost postupanja banaka, sloboda izbora korisnika kredita, kao i podela finansijskog tereta između poverilaca i dužnika, za trajno rešavanje problema kreditiranja u švajcarskim francima, čime se isključuje mogućnost daljih regulatornih aktivnosti NBS vezanih za ove kredite - istakla je NBS u saopštenju.

Banke će imati nešto više od 30 dana da se prilagode odluci o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti, pošto stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku RS".

VRAĆAJU

 NBS je, praktično, ovom odlukom "prisilila" banke koje su jednostrano podizale kamatne stope klijentima na kredite sa deviznom klauzulom, pre 5. decembra 2011. godine (početak primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga), da tako naplaćen višak novca - vrate. Očigledno je da preporuka koju je NBS usvojila u maju 2013. godine, u vezi sa ovako naplaćenim kamatama, nije dala očekivane rezultate u praksi, pošto su se mnoge banke o nju oglušile. Sada je svaka banka obavezna da tako naplaćen novac od kamate dužniku zaračuna u prevremeno otplaćen dug i da, shodno tome, smanji iznos ostalih rata.

novosti.rs