Datum za večno pamćenje. Na današnji dan, pre tačno 50 godina, vaterpolisti Partizana su osvojili prvu od sedam titula klupskog prvaka Evrope. Klub koji će kroz decenije postati gigant svetskog vaterpola, pobedio je u prvom izdanju Kupa evropskih šampiona.
Priča je počela devet meseci pre istorijskog uspeha, 7. juna 1963, kada je Biro LEN, na predlog mađarskog saveza, doneo odluku o ustanovljenju takmičenja pod nazivom „Evropski vaterpolo kup za nacionalne šampione”. Kvalifikacioni turniru su održani od 21. do 23. februara u Napulju i Magdeburgu, a za domaćina finalnog turnira (13. - 15. mart) određen je Zagreb.
Kao šampion tadašnje Jugoslavije za 1963, Partizan se prijavio za takmičenje i odreženo je da KEŠ počne u Napulju. Posle meča bez pobednika protiv CSKA, beogradski tim je lako savladao Duisburg i Gent i plasirao se u drugu fazu turnira. Tamo su Mirko Sandić, Zoran Janković, Milan Muškatirović i društvo bili nenadmašni. Pobedili su Barselonu i domaći kanotijeri i izborili plasman na završno takmičenje.
Partizan je, uz Napolitance i moskovski Dinamo, podneo kandidaturu za organizaciju finalnog turnira, ali je kao grad domaćin odabran - Zagreb. Izbor je u to vreme bio sasvim logičan, jer Beograd sredinom šezdesetih još nije imao bazen pod krovom. I, LEN je donela odluku: domaćin je Partizan - u Zagrebu.
Nepuna dva meseca između takmičenja u Napulju i početka finala, beogradski klub je sve činio da se pojača. U opticaju je bilo samo jedno ime, Ozren Bonačić, koji će kasnije da izraste u jednu od legendi vaterpola u zajedničkoj državi. Bonačić je tada bio član zagrebačke Mladosti. LEN je dala saglasnost i „Bone” je mogao da stavi Partizanovu kapicu.
Niko nije mogao da zaustavi vaterpoliste beogradskog kluba na putu ka tronu. Najbliži tome je bio Dinamo, ali su i Moskovljani poraženi. Takmičenje je igrano po bod sistemu i Partizan je ubedljivo, sa pet pobeda iz isto toliko mečeva, osvojio titulu klupskog šampiona Evrope.
Pehar je darivao „Sport”. Legenradni novinar Aleksandar Alimpijević i tadašnji glavni i odgovorni urednik, čuveni Ljubomir Lovrić, prepoznali su vrednost tek nastalog takmičenja. Godinama kasnije, sve do 1975. i Partizanove šeste evropske krune, „Sport” je bio darodavac pehara namenjenog klupskom šampionu kontinenta.
NEZABORAVNA IMENA
Titulu klupskog šampiona Evrope, 15. marta 1964. osvojili su igrač i trener Boris Čukvas, Milan Muškatirović, Đorđe Perišić, Ozren Bonačić, Mirko Sandić, Zoran Janković, Feliče Tedeski, Dragoslav Šiljak, Branko Živković i Nenad Manić. Na turniru u Napulju, igrali su Dragan Čolović i Branimir Glidžić. Čolović se posle tog takmičenja razboleo i nije mogao da igra na finalu u Zagrebu.
SANDIĆ I JANKOVIĆ PREDNjAČILI MEĐU STRELCIMA
Najbolji strelac Partizana na finalnom turniru bio je legendarni Mirko Sandić sa 11 golova. Samo gol manje je postigao takođe nezaboravni Zoran Janković. Boris Čukvas je postigao 3, Ozren Bonačić 2 i Đorđe Perišić 1 gol.
