Bivši funkcioner jugoslovenske i hrvatske tajne službe Josip Perković biće izručen Nemačkoj pošto je Vrhovni sud Hrvatske odbio kao neosnovane žalbe na rešenje zagrebačkog suda da odobri njegovu predaju na osnovu evropskog naloga za hapšenje. Nemačka traži Perkovića zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu emigranta Stjepana Đurekovića u okolini Minhena 1983. Pitanje izručenja Perkovića izazvalo je u jednom trenutku nesuglasice između Hrvatske i EU jer je Zagreb izmenama zakona izbegao da primeni jedinstveni evropski nalog za hapšenje, odnosno da Nemačkoj izruči Perkovića. Hrvatska je izbegla sankcije pošto je ukinula ograničenje primene evropskog naloga za hapšenje.
Vrhovni sud Hrvatske je odluku o izručenju Perkovića doneo 18. januara, ali je odluka tek 21. januara objavljena pošto ju je sud dostavio strankama u postupku.
Na odluku Županijskog suda u Zagrebu od 8. januara žalili su se i Perkovićev advokat Ante Nobilo, ali neočekivano i Državno tužilaštvo koje je zastupalo i nemačko pravosuđe.
Osim Perkovića Nemačka traži i bivšeg funkcionera jugoslovenske i hrvatske tajne službe Zdravka Mustača zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Đurekovića. Perković i Mustač su uhapšeni 1. januara 2014. godine kada je na snagu stupio evropski nalog za hapšenje, ali su u međuvremenu pušteni da sa slobode čekaju odluku o izručenju.
Tužilaštvo je u žalbi na odluku o izručenju Perkovića navelo da je u tom slučaju po hrvatskim propisima nastupila zastarelost, a isto je tvrdio i Perkovićev advokat Ante Nobilo koji je najavio da će u slučaju da Vrhovni sud potvrdi izručenje, podneti ustavnu tužbu. Prema mišljenju dela pravnih stručnjaka, ona neće odložiti izručenje.
Vanraspravno veće Županijskog suda u Zagrebu, pod predsedavanjem sudije Ivana Turudića, odbilo je prilikom donošenja odluke argumente odbrane o zastarelosti tvrdnjom da se kod zahteva za izručenjem ne ispituje tzv. dvostruka kažnjivost za 32 krivična dela navedena u katalogu evropskog naloga za hapšenje, zbog čega nije ni ulazilo u utvrđivanje nastupa zastarelosti.
U istom slučaju, veće suda u Velikoj Gorici zbog zasterelosti je odbilo da izruči Nemačkoj Zdravka Mustača. Na tu odluku tužilaštvo se nije žalilo, ali je žalbu uputila porodica pokojnog Stjepana Đurekovića. Sud je tu žalbu odbacio kao neosnovanu, ali se porodica žalila Vrhovnom sudu.
Perković od početka ne pristaje na izručenje Nemačkoj. On tvrdi da je žrtva lažnog svedočenja Udbinog operativca Vinka Sindičića koji je nedavo u pismu Perkovićevoj odbrani naveo da je lažno svedočio u slučaju Đureković i to pod pritiskom nemačke tajne policije.
Portparol Županijskog suda u Zagrebu Krešimir Devčić izjavio je 21. januara da je odluka Vrhovnog suda prosleđena MUP-u koji s Nemačkom treba da odredi tačno mesto i vreme Perkovićeve predaje.
Devčić je novinarima u Zagrebu rekao da je desetodnevni zakonski rok za predaju počeo da teče od trenutka kada je odluka o izručenju postala pravosnažna, odnosno 18. januara kada je Vrhovni sud odbio žalbe.
"Načelni rok u kojem bi se trebalo odlučiti o predaji je 60 dana, jer se rokovi, s obzirom na okolnosti mogu produžavati", objasnio je Devčić i dodao da čak i za taj rok postoje mogućnosti produženja poput humanitarnih razloga, odnosno eventualnog ugrožavanja života i zdravlja tražene osobe.
Samo tri dana uoči ulaska u Evropsku uniju 1. jula 2013, Sabor Hrvatske je usvojio izmene zakona kojim je ograničio primenu evropskog naloga za hapsenje na krivična dela počinjena posle 7. avgusta 2002. Time je onemogućeno izručenje Perkovića Nemačkoj.
Sporni zakon doveo je u jednom trenutku do nesuglasica između Zagreba i Brisela, a špekulisalo se da nemačka kancelarka Angela Merkel nije došla u Zagreb na svečanost povodom ulaska u EU 1. jula 2013. zbog tog slučaja.
Evropska komisija je u septembru prošle godine pokrenula postupak za uvođenje sankcija Hrvatskoj zato što se oglušila o zahteve EU da povuče zakon.
Hrvatska je ipak izbegla sankcije pošto je Sabor u oktobru 2013. usvojio izmene Zakona o pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima s Evropskom unijom, poznatog kao "Lex Perković". Izmenama je izbrisano ograničenje primene evropskog naloga za hapšenje.
