 |
Novi korak ka Evropi na jesen
|
Izvor: evn
|
Datum: 13. 07. 2014
|
|
Kada su u januaru zvanično počeli pregovori između Srbije i Evropske unije, na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu je najavljeno da će naša zemlja evropskim putem ići koracima od sedam milja. Međutim, šest meseci od tada, tempo kojim se pregovori odvijaju ne deluje baš ohrabrujuće. Jer, Srbija do sada nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
Procedura, doduše, nalaže da se najpre uradi skrining tih poglavlja, što može biti dugačak proces. Ipak, očekivalo se da neko poglavlje, a samim tim i pregovori, bude otvoreno na drugoj međuvladinoj konferenciji. A ona je najavljivana za 25. jun. Međutim, nije održana, a razloge, po svemu sudeći, treba tražiti u trenutno usporenom dijalogu sa Prištinom.
Na taj zaključak navodi i poseta nemačkih parlamentaraca, na čelu sa Andreasom Šokenhorfom, koji u Srbiju po pravilu dolaze kada treba doneti neku neprijatnu vest.
- Nemačka neće dati zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkih poglavlja dok se ne ispune dva ključna uslova - primena Briselskog sporazuma i donošenje sudske presude krivcima za napad na nemačku ambasadu - naglasio je Šokenhorf.
Da li se iz ove poruke može zaključiti da su pregovori Srbije i Evropske unije opet “u leru”?
- Pregovori nisu u zastoju i to smo mogli da čujemo ne samo od naših zvaničnika, već i od predstavnika Evropske komisije, kao i zvaničnika država članica EU - kaže za “Novosti” Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije. - Odvijaju se u skladu sa planom i u toku je analitički pregled zakonodavstva, ili skrining. Istakla bih i pohvalila rad naših institucija koje su, i pored angažovanja na saniranju posledica od elementarne nepogode koja je pogodila Srbiju, kao i pored činjenice da smo u prvih gotovo pet meseci bili u izbornom i postizbornom procesu, svoj posao u pregovorima o pristupanju EU uradile profesionalno i bez odlaganja.
Srbija, inače, dobro napreduje u analitičkom pregledu usklađivanja svog zakonodavstva s evropskim. Skrining prethodi pregovorima, i sprovodi se, takođe, poglavlje po poglavlje, s tim što to ne sprečava da se u međuvremenu otvore i “pravi” pregovori. Srbija je do sada izvršila skrining za otprilike polovinu od 35 poglavlja, a ceo proces bi mogla da završi do proleća sledeće godine.
Običaj u briselskoj administraciji je da svaka zemlja predsedavajući, tokom svog šestomesečnog mandata, organizuje po jednu tzv. međuvladinu konferenciju sa zemljom sa kojom je započela pregovarački proces. Na ovim sastancima otvaraju se i zatvaraju pregovaračka poglavlja. Prvi ovakav skup organizovala je Grčka, u januaru, kada je započeo ceo proces. Mimo evropskih uzusa, Atina je nameravala da na završetku svog predsedavanja, krajem juna, organizuje još jednu konferenciju, na kojoj bi bilo otvoreno i prvo poglavlje. U grčkom predstavništvu u Briselu potvrđuju za “Novosti” da su nastojali da to učine, ali da nisu uspeli da postignu konsenzus među zemljama članicama.
Koplja su se, između ostalog, lomila oko toga koje poglavlje treba prvo otvoriti. U decembarskim zaključcima Evropskog saveta ističe se da, po novim pravilima, poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i osnovna ljudska prava, pravdu, slobodu i sigurnost treba otvoriti “među prvima”. Države koje zastupaju tvrđu liniju bukvalno su shvatile ovu poruku, pa su htele da navedena poglavlja doslovno budu otvorena prva. Grci su, međutim, želeli da nam omoguće da otvorimo poglavlje koje se odnosi na finansijsku kontrolu, gde smo najpripremljeniji.
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, kaže da Srbija smatra korisnim da se u ranoj fazi pregovora otvore najteža poglavlja i da ne očekuje “olakšice” u tom procesu.
- Iz iskustva drugih država znamo koliko je teško suočavati se sa zaostacima u pregovorima o važnim oblastima kada pregovori uđu u završnu fazu. Zbog toga smatramo korisnim da se upravo najtežim poglavljima 23 i 24 posveti najveća pažnja. EU predviđa otvaranje upravo tih poglavlja, koja se odnose na vladavinu prava i funkcionisanje pravne države, a u slučaju Srbije i poglavlja 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine - rekao je Dačić.
Novi korak Srbije na evropskom putu je, tako, ostao u amanet Italijanima. Međuvladina konferencija sa Srbijom pod njihovom organizacijom očekuje se na jesen, kada bi, konačno, moglo da bude otključano prvo poglavlje. Poznavaci evropskih prilika ubeđeni su, međutim, da je to sve moglo da ide i brže. Jer, očigledno je da su, zavisno od toga koliko brzo i kvalitetno Srbija pregovara s Prištinom, u Briselu više ili manje blagonakloni da proces naših evropskih integracija ubace u sledeću brzinu.
I analitičari smatraju da je ključ pregovora u Briselskom sporazumu.
- Taj dokument podrazumeva da i Beograd i Priština ispune ono što se traži - kaže analitičar Dragoljub Anđelković. - Ali EU pritiska samo Beograd. Stiče se utisak da neki taj dokument vide kao put ka kapitulaciji, a ne ka kompromisu. U tim okolnostima bi Beograd morao da bira ili EU ili da pristane na potpuno bagatelisanje nacionalnog interesa na Kosovu, što nijedna vlast ne bi smela da uradi.
Po oceni Đorđa Vukadinovića, pregovori su u škripcu jer su pogrešno postavljeni. On naglašava da je odnos Brisela prema svim našim vladama isti:
- Krene se sa velikim entuzijazmom i lakovernošću s naše strane, a onda shvate da uslove koji se postavljaju ili ne mogu ili ne žele da ispune. A uslovi se samo menjaju, nekada je bio Hag, pa Kosovo, danas je Rusija, sutra nešto drugo...
MEDIJI
U Briselu je u petak završen skrining za poglavlje 10 pregovaračkog procesa, koje se tiče medija i informacijskog društva.
- To je jedna od suštinski važnih tema, ne samo za medije nego i za svaku vrstu elektronskih komunikacija. U ovo poglavlje spadaju i elektronska trgovina, elektronski pristup zdravstvenim uslugama i elektronsko potpisivanje dokumenata - rekla je Tanja Miščević, šef srpskog tima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji.
NE PRIMORAVAJTE BALKAN DA BIRA
Evropska unija ne bi smela da koristi ambicije zemalja zapadnog Balkana za pridruživanjem kako bi ih primorala da biraju između Evrope i Rusije, rekao je juče, završnog dana devetog “Kroacija foruma”, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksej Meškov.
- Od zemalja regiona ne bi trebalo tražiti da izaberu između Evrope i Rusije - kazao je Meškov, koji je odmah potom glasno poručio da “integracija zapadnog Balkana ne bi smela da stvori novu liniju razgraničenja u Evropi”.
PRIPREMA SE PREGOVARAČKA POZICIJA
Na pitanje kada očekuje da bude održana druga međuvladina konferencija, na kojoj bi se otvorilo i neko poglavlje, Jadranka Joksimović kaže:
- Međuvladine konferencije se po pravilu održavaju prilikom otvaranja ili zatvaranja pregovaračkih poglavlja. Skrining za najveći broj poglavlja je još uvek u toku. Nakon što se održi skrining za svako poglavlje, Evropska komisija priprema nacrt izveštaja o skriningu o kome se izjašnjava svih 28 država članica. Do sada je Evropska komisija objavila izveštaj o skriningu za poglavlje 32. Od tada je prošlo tek mesec dana. Srbija sada priprema pregovaračku poziciju za ovo poglavlje, koja je takođe predmet konsultacija u okviru naših insititucija, a zatim i u Briselu.
|
