 |
Uzeli smo tek pola iz kase EU
|
Izvor: novosti online
|
Datum: 12. 07. 2014
|
|
Vlada Srbije ubrzaće u narednom periodu rad na projektima koji bi konkurisali za novac iz briselske kase, namenjen za države koje pregovaraju sa EU o članstvu.
Jer, iako je Srbiji iz pretpristupnih fondova EU (IPA) u poslednjih sedam godina bilo na raspolaganju čak 1,4 milijarde evra, naša zemlja dosad nije iskoristila ni polovinu tih sredstava. Prema podacima iz izveštaja Evropske komisije, za period od 2007. do 2012. Srbiji je bilo namenjeno nešto više od milijardu evra, ugovoreni su projekti za 780 miliona, a iz briselske kase isplaćeno tek 532 miliona evra.
U Vladi kažu da iznos do sada potpisanih godišnjih finansijskih sporazuma potvrđuje da su sva okvirno opredeljena sredstva uspešno isprogramirana, odnosno, da su naše nacionalne institucije uspešno pripremile projekte i dokumente koji su uslov za potpisivanje finansijskih sporazuma.
I u Kancelariji za EU kažu da je Srbija ugovorila više od 95 odsto sredstava koja su joj bila na raspolaganju iz IPA fondova i da je po tome prva u regionu.
Međutim, problem često nastaje kada planove treba realizovati, odnosno povući odobrena sredstva, pa nije retkost da planirani poslovi budu otkazani, što je recimo prethodnih godina bio slučaj sa čak 15 projekata iz oblasti prosvete - od uvođenja informacionog sistema prosvetnog nadzora, do poboljšanja uslova smeštaja studenata.
Zbog toga će, prema rečima ministarke bez portfelja zadužene za EU, Jadranke Joksimović, u fokusu biti stručno usavršavanje i osposobljavanje državnih organa za veoma složene procese pripreme i upravljanja projektima:
- U ovom trenutku je teško govoriti o procentu neiskorišćenosti sredstava iz IPA budući da se još ugovaraju projekti koji su sastavni deo programa za 2012. i 2013. - kaže Joksimovićeva za „Novosti“.
Inače, Srbiji godišnje, do 2020, sleduje oko 200 miliona evra, koje će moći da povuče samo uz kvalitetne projekte.
NAJVIŠE NOVCA ZA REFORMU UPRAVE
U poslednjih sedam godina najviše sredstava iz Brisela bilo je namenjeno reformi državne uprave, uključujući i podršku lokalnim samoupravama - više od trećine. Sledi razvoj ljudskih resursa, zaštita životne sredine, energetika, konkurentnost, vladavina prava, poljoprivreda...
|
