BANJALUKA - Poljoprivredna proizvodnja u Srpskoj, za koju nadležni uveravaju da je ogroman privredni resurs, s obzirom na izvanredne prirodne potencijale, je dovedena u veoma tešku situaciju. Činjenica da su setvene površine pod pšenicom od nekadašnjih 77.000 hektara spale na samo 45.000, nedvosmisleno potvrđuje da su oranice sve više pod korovom!
I dok su setvene površine u protekloj deceniji smanjene za čak 60 odsto, u Srpskoj enormno raste uvoz povrća i voća iz susednih zemalja i sveta.
Porazno je, kažu agronomi, što Srpska, koja ima gotovo 70 odsto ruralne teritorije, uvozi beli luk iz daleke Kine. Zabrinjava i uvoz velikih količina krompira, paprike, šargarepe i pasulja. Zapravo svega onog što bi moralo, po prirodi stvari, da se proizvodi na domaćem terenu. Uvoze se i tone jabuka, šljiva i drugog voća.
Stanje u domaćoj poljoprivredi najbolje se vidi iz proizvodnje pšenice. Godišnje potrebe za hlebnim žitom u Srpskoj su oko 220.000 tona, a koristi se približno 55 odsto raspoloživih oraničnih površina.
Ratari kažu da njihovu proizvodnju ugrožava skup repromaterijal i gorivo, nekonkurentnost, nepovoljni krediti, niske otkupne cene, zastarela mehanizacija i - uvoz.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore RS Slavko Stevanović kaže, za "Novosti", da Srpska, pored svih problema, ipak, može da obezbedi prehrambenu sigurnost i da znatno smanji uvoz.
- Setvene površine pod pšenicom od 2000. do 2010. godine imaju trend pada i to sa 77.000 hektara na 34.000 hektara. Od 2010. se sa 34.000 hektara beleži blagi rast na 38.000 hektara u 2012, odnosno na 45.000 hektara u 2013. godini - naveo je Stevanović.
Ukupan prinos pšenice je, kaže Stevanović, 2000. godine bio 266.000 tona, odnosno 85.000 tona 2010. godine, te 150.000 tona 2012. i 180.000 tona prošle godine.
- S obzirom na to da je pšenica berzanska roba, te da proizvođači iz drugih zemalja imaju znatno veće prinose po hektaru, u narednom periodu treba sistemski rešiti pitanje cena - odrediti minimalne proizvođačke cene koje pokrivaju troškove proizvodnje. Regresima i premijama treba obezbediti razliku cene koja je prihvatljiva za prerađivačku industriju - tvrdi on.
Naglasio je da se u tim situacijama mogu uvoditi i mere zaštite domaće proizvodnje za pšenicu, ali i za brašno, ali i da u velikoj meri doprinose mogu da povećaju i sami proizvođači adekvatnom primenom agrotehničkih mera.
- I pored svih problema, generalno smo zadovoljni merama Vlade kada je u pitanju podrška domaćoj proizvodnji - rekao je Stevanović.
Povrtlari u Srpskoj uveravaju da nadležne institucije BiH nikada nisu preduzele konretne mera da barem zaštite sezonsku poljoprivrednu proizvodnju.
Iako su dosad Makedonija, Crna Gora i Hrvatska u CEFTA okvirima u više navrata uvodile sezonske mere zaštite svoje proizvodnje, BiH za više od sedam godina svog članstva u ovoj trgovinskoj zajednici nikada nije posegnula za zaštitnim merama.
Pravila CEFTA dozvoljavaju da, ukoliko bilo koja od zemalja članica beleži suficit u nekom sektoru proizvodnje, može u jeku realizacije proizvodnje uvesti takse ili ga u potpunosti blokirati na period od čak 100 dana.
Potpredsednik Udruženja proizvođača povrća RS Rade Jovičević istakao je kako su povrtlari proteklih godina predlagali Ministarstvu spoljne trgovine BiH da mere sezonske zaštite povrća budu uvedene, ali da oni za to nikada nisu pokazali dovoljno sluha.
- Zaštita domaće proizvodnje u jednom određenom vremenskom periodu je naš poslednji stub odbrane, jer u trenutnim uslovima i sa malim podsticajima teško možemo biti konkurentni - rekao nam je Jovičević.
Povrtlari su tražili da paprika i paradajz budu zaštićeni određen vremenski period nakon sredine avgusta, dok su za šargarepu, luk i cveklu tražili da budu zaštićeni nakon faze zrenja.
I voćari takođe traže da se zaštitinim merama ojača njihova proizvodnja. Oni insistiraju na tome da se zaštiti rod jabuke u periodu od 1. septembra do kraja godine. Jabuka je jedina voćka koju RS proizvede 20 odsto više u odnosu na stvarne tržišne potrebe. Zbog ogromnog uvoza, voćari su primorani da u jeku sezone jabuku prodaju po mizernim cenama koje nekad dostižu od 30 do 40 feninga po kilogramu.
PODSTICAJI
U ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrde RS tvrde da ulažu maksimalne napore da pomognu domaćoj poljoprivredi. Navode podatak da se u RS trenutno obrađuje oko 241.000 hektara. - Najveće smanjenje obradivih površina je primetno u najnerazvijenijim delovima RS, gde je najizraženija i emigracija mlađeg stanovništva, slabije razvijena infrastruktura i brojna staračka domaćinstva - kaže, za "Novosti", portparol resornog ministartsva Bojan Kecman. On je dodao da Ministarstvo podsticajnim merama utiče na stimulaciju obrađivanja poljoprivrednog zemljišta podelom regresiranog đubriva i goriva.
POVRĆE
Zbog slabog tržišta, neodgovarajućih cena i skupe prozvodnje sve je manje površina i pod povrćem. U RS i FBiH se godišnje uveze oko 65.000 tona povrća, čija je vrednost oko 62 miliona maraka.
