BANjALUKA - Nova rezolucija Evropskog parlamenta, stari cilj - stvaranje unitarne BiH, po volji bošnjačkih političara. Odgovor iz Srpske jasan - nikakav „Dejton dva“, niti prenos nadležnosti ne dolazi u obzir. Opasno je i nepotrebno raspakivanje dejtonskog uređenja!
To je jasna reakcija političara iz Srpske na predlog nove Rezolucije o BiH koja, kao nijedna do sada, otvoreno zagovara potpunu centralizaciju vlasti i „ujedinjenje BiH“. Predlagač rezolucije je poslanik i izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak, a 116 amandmana pristiglih na nacrt rezolucije, danas će razmatrati Komitet za spoljne poslove EP. U Srpskoj podsećaju da je Pakova i ranije pripremala dokumente o BiH, u kojima je žestoko kritikovala srpske političare, preteći čak i sankcijama i smenama, ali da je sada, ipak, preterala.
Novom rezolucijom traže se Vrhovni sud i ministarstvo poljoprivrede na nivou BiH, jedinstven obrazovni sistem u celoj zemlji, te čak organizovanje međunarodne konferencije na kojoj bi se doneo novi Ustav BiH. U suštini, Pakova i njene kolege sada traže potpuno novo ustavno uređenje u zemlji, ali na štetu nadležnosti Srpske, što mnogi u zemlji ocenjuju potpuno nerealnim i nepotrebnim.
Osim, tvrde naši sagovornici, ako Pakova i drugi evropski parlamentarci ne žele da pričom o BiH ponovo sakupe poene u izbornoj godini za Evropski parlament. Doris Pak je svojim amandmanom zatražila da se doda da je EU snažno posvećena „suverenoj i ujedinjenoj BiH“. Šef Kluba poslanika SNSD u Parlamentu BiH Drago Kalabić, kaže, za „Novosti“, da je Rezolucija o BiH spisak želja Doris Pak i ostalih evropskih parlamentaraca, ali da je - neostvariva.
- Ne vidim nijedan objektivan razlog da se ide u radikalnu promenu Ustava i to baš u izbornoj godini u BiH - rekao je Kalabić. On smatra da bi Evropski parlament trebao da sačini Rezoluciju o FBiH, u kojoj vlada „političko-institucionalni haos“, zbog čega je blokiran evropski put cele zemlje.
- Međutim, Pakova uporno traži prenos nadležnosti sa RS na BiH i slabljenje ustavne pozicije Srpske. Od toga jednostavno nema ništa - poručio je Kalabić. Evropska parlamentarka Marija Kornelisen svojim amandmanom čak je pozvala da se obustavi dalja evropska podrška BiH, ako pre izbora ne bude napretka u primeni odluke „Sejdić-Finci“.
Mnogo amandmana je podnela i Emina Bozkurt koja je, kao i Karnelisenova i Jelko Kacin, pozvala na prenos nadležnosti u obrazovanju na nivo BiH. Bozkurtova je zatražila i da se u rezoluciju unese da je institucionalni sistem definisan Aneksom 4 (Ustav BiH) Dejtonskog sporazuma složen i neefikasan i da ima negativan uticaj na BiH. Tražila je i da bude ukinuto pravo BiH na zastupljenost u Savetu Evrope, kao i da se naglasi da su izgledi za članstvo u EU ponuđeni BiH kao „jedinstvenoj zemlji“. Bozkurtova je predložila da se u rezoluciji izrazi zabrinutost što je RS u programiranju i sprovođenju finansijske pomoći EU zauzela institucionalni pristup kao formu „odbrane“ ustavnih prava RS. Ona je pozvala i na uspostavljanje vrhovnog suda BiH.
Poslanik SDS u parlamentu BiH Borislav Bojić, kaže, za „Novosti“, da evropski parlamentarci očigledno žele da „na silu“ reše brojna pitanja, što je neracionalno i neprimereno.
- Razgovori o primeni odluke „Sejdić-Finci“ traju od 2009. i još nema nikakvog dogovora. Kako i kada Pakova uopšte misli da je moguće provesti ove silne reforme koje predlažu? - naglasio je Bojić. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, međutim, mogu da utiču na formiranje stava i poteza EU prema BiH.
- Ako uzmemo u obzir svu političku, versku i nacionalnu podeljenost u zemlji, nije teško zaključiti da nijedan od ovih zahteva evropskih parlamentaraca neće biti ispunjen - zaključio je Bojić.
NADLEŽNOSTI
Zvaničnici RS poručuju da, bez obzira na pritiske Brisela i Vašingtona, nikada neće pristati na dalji prenos nadležnosti RS na BiH. Navode da je od „Dejtona“ do danas RS izgubila 56 nadležnosti u raznim oblastima. BiH je, po dejtonskom Ustavu, dobila svega devet nadležnosti (spoljna i spoljnotrgovisnka politika, carina, monetarna politika, finansiranje institucija i međunarodnih obaveza, pitanje imigracije, izbeglih i azila, provođenje međunarodnih i međuentitetskih krivičnih propisa, vazdušni saobraćaj...). Odlukama visokih predstavnika nametnuti su zajednička vojska, SIPA, kao državna policija, i sistem za indirektno oporezivanje.
KACIN TRAŽI NOVU KONFERENCIJU
Hrvatski poslanik Nikola Vuljanić traži da se Dejtonski mirovni sporazum menja. - Dejtonski sporazum bio je od ključnog značaja za zaustavljanje rata u BiH, ali on treba da bude reformisan s ciljem stvaranja funkcionalne i demokratske države - navodi se u njegovom amandmanu. I Kacin traži novu međunarodnu konferenciju o BiH.
