|
Kakvu reputaciju BiH ima u svetu i koja će politika bolje proći na agendama svetskih moćnika, nekada ne zavisi samo od stvarne situacije u zemlji. Nekada taj posao urade lobisti. Za Bosnu i Hercegovinu nekada su radili istaknuti lobisti, ali danas je primat u lobiranju preuzeo entitet, Republika Srpska.
Američke lobističke kuće više zarađuju od Republike Srpske, nego od države Bosne i Hercegovine. To je rezultat proaktivne spoljne politike Milorada Dodika. Za službenu Banjaluku radilo je pet lobističkih kuća, a vrhunac je bio 2009. godine.
Tada je Republika Srpska bila treća u svetu po izdvajanju novca za lobiranje, u iznosu od 4,6 miliona dolara. Procenjuje se da je Republika Srpska do sada potrošila više od 20 miliona konvertibilnih maraka na lobiranja. Poslednjih godina, ovi podaci su manje transparetni, pa se o obimu trošenja na lobiranja može samo nagađati.
Jedine budžetske stavke iz kojih bi mogle da se finansiraju ove namene su takozvane stručne usluge. Kabinet predsednika RS je ranije od deset miliona maraka, u ove svrhe potrošio tek oko 160 hiljada.
Međutim, u Ministarstvu ekonomskih odnosa RS, koje ima nadležnost za spoljnu politiku, ova stavka je mnogo veća, skoro 4 miliona maraka. Osim toga, samo prošle godine na račune brojnih predstavništava Republike Srpske, u svetu, koja se takođe bave lobiranjem, uplaćeno je 4 miliona i 400 hiljada maraka.
Svojevremeno je značajnu ulogu imalo izraelsko predstavništvo, na čijem je čelu Dodikov savetnik Arie Livne. Milorad Dodik je godinama imao tesne veze sa bivšim šefom izraelske diplomatije, Avigdorom Libermanom, koji je bio čest gost u Banjaluci. Međutim, te posete su odjednom prestale. Za razliku od proaktivne politike lobiranja iz Banjaluke, zvanično Sarajevo, bar prema zvaničnim podacima, godinama spava zimski san.
To što u moru lobističkih kuća, prema dostupnim informacijama, nijedna ne radi za interese zvaničnog Sarajeva, isključivo je krivica probosanskih političkih opcija, tvrde upućeni. Lobiranje za zvanično Sarajevo svodi se na, recimo, državničke posete Bakira Izetbegovića, na primer, turskom predsedniku Erdoganu, ali to nije dovoljno. Pogotovo ako se zna da svi drugi, kao na primer Milorad Dodik ili Mladen Ivanić, koriste priliku da lobiraju za Republiku Srpsku, a Dragan Čović za rešavanje hrvatskog pitanja u BiH.
Ne treba zanemariti i da je Aleksandar Vučić nebrojeno puta rekao da svoje državničke posete koristi da pomene Republiku Srpsku, a hrvatska predsednica potrebu poboljšanja statusa Hrvata u Bosni i Hercegovini.
"I iz susednih država, bez obzira na proklamovanu politiku prijateljstva, svako malo dolaze vrlo aktivna lobiranja protiv interesa BiH, a za interese srpske ili hrvatske strane. Ni bošnjačka strana se nije proslavila, bez obzira na to što nema rezervnu domovinu. Imamo tužnu situaciju, da državnici iz BiH rade protiv interesa svoje države. Ako nećete vi da branite svoju državu, ko će onda? To je tužna situacija, ali i politička realnost", smatra univerzitetski profesor Ešref Kenan Rašidagić.
A oni koji, ipak, lobiraju iz BiH - to čine u Vašingtonu, kao centru političke moći, koja je i bila pokrovitelj potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ova destinacija je sada zanimljivija više nego ikad, pogotovo zbog nepoznanice - šta nas čeka nakon dolaska Trampa?
Istim putem krenula je i hrvatska predsednica, Kolinda Grabar Kitarović, kojoj su zamerili što je izjavu dala ispred Bele kuće, kao turistkinja, a ne državnica. Ali, ona je imala cilj.
"Da se Hrvatska pozicionira kao faktor. Osvestiti o problemima Hrvatske, osvestiti o problemima jugoistočne Evrope".
Tajnovitost je uvek bila privlačna javnosti, pa tako i susreti hrvatske predsednice koji su objavljeni na Tviteru ili Dodikove lobističke ofanzive na Vašington. Druga tema je da li je potrošeni novac srazmeran rezultatima.
n1info.com
|
