|
Menjaj trenere dok si prvi!
izvor: evn 31.03.2015.
Kada dogovarate posao sa Partizanom ili Crvenom zvezdom pre bilo kakvih finansijskih uslovljavanja morate da znate osnovni postulat - ako niste prvi, bivši ste. Praksa koja je u poslednjih desetak godina bila aktuelna u Humskoj, a nije predstavljala samo izuzetak od pravila, kaže da taj osnovni postulat više ne važi. Ni dobra igra, ni velika prednost, ni kristalno jasna situacija na putu ka tituli u Partizanu ne predstavljaju garant očuvanja posla. Situacija je praktično postala takva da u crno-belom taboru nijedan trener, iz raznih razloga, ni u jednom trenutku nije mogao da planira blisku budućnost na tom mestu, koliko god doživljavao tapšanje po ramenu i pohvale sa svih strana.
Sve je počelo u pauzi između dva dela sezone 2002/2003. kada je Ljubiša Tumbaković posle dve i po godine rada od povratka iz inostranstva završio misiju na klupi crno-belih. To se dogodilo u trenutku kada je ostvarena velika prednost u odnosu na večitog rivala i do stradanja od Slavije u Pragu ostvaren dobar rezultat na evropskoj sceni. Ipak, incident sa novinarom Nedeljkom Kovinjalom u novembru 2002. ubrzao je sporazum kluba i trofejnog trenera da je za sve bolje da ode iz Humske. I pored velike bodovne prednosti koju je Lotar Mateus kasnije rutinski pretočio u novu titulu.
Ukoliko se Tumbakovićev slučaj i može podvesti pod sporazumni raskid ugovora, sve što se kasnije dešavalo na stadionu Partizana vezano za status pojedinih trenera teško je objasniti činjenicama i pripisati zdravim rezonima. Tako je u jesen 2009. posle osvojene duple krune i plasmana u Ligu Evrope pobedom nad slovačkom Žilinom u gostima uručen otkaz Slaviši Jokanoviću. Samo nekoliko dana pre smene stigla su ubeđivanja sa vrha, od strane predsednika Dragana Đurića da Jokanović ne mora da brine za posao, a onda je usledio šok i na brzinu sklepano opravdanje - nije ostvaren plasman u Ligu šampiona.
Na njegovo mesto došao je Goran Stevanović, koji je stadion na kojem je stekao igračku slavu napustio izgubivši prvo mesto na tabeli, ali već sledeći šef struke je dao pelat nestvarnoj praksi kluba - sklanjaj trenera koji te vodi ka tituli. Aleksandar Stanojević, u to vreme najmlađi trener u istoriji Partizana, svojom harizmom i rezultatima brzo je "kupio" najvatrenije pristalice crno-belih. Pobede u derbijima i ogromnu prednost na polusezoni 2011/2012. kao gumicom je obrisala svađa sa predsednikom Đurićem. Stanojević je sa Krstajićem ušao u rat koji struka ne može da dobije, pa je u pauzi između dva dela sezone morao da spakuje kofere i pored deset bodova prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu.
Avramu Grantu je preostao lakši deo posla da u svoj profesionalni si-vi upiše još jednu titulu, ali je i njegova misija završena vrlo brzo posle uspešno obavljenog posla. Društvu "sklonjenih lidera" pridružio se Vladimir Vermezović, koji je u svega pet prolećnih utakmica sezone 2012/2013. uspeo da prednost Partizana u odnosu na večitog rivala istopi sa 11 na dva boda. Od njegove smene do dana današnjeg neobična praksa je predstavljala praksu. Vuku Rašoviću bod prednosti na kraju jeseni nije sačuvao posao, a Marko Nikolić je morao da se oprosti od Humske u trenutku kada je deset kola pre kraja sezone imao dva boda više u odnosu na najvećeg rivala.
ĐUKIĆ OTIŠAO SAM
Prvo mesto je umelo da bude "trn u oku" i stručnjacima koji su predvodili crno-bele, pa je tako Miroslav Đukić u decembru 2007. podneo ostavku na mesto stručnog štaba u trenutku kada je na kontu imao šest bodova više od Crvene zvezde. Iako je u prvi mah ostavku pravdao željom da se odmori i posveti porodici brzo je postalo jasno da je taj potez povučen kako bi nesmetano mogao da se dogovori sa FSS oko preuzimanja nacionalnog tima.
|
