Međunarodna pravda za ratne žrtve seksualnog nasilja sa Kosova
Izvor: rse
Datum: 07. 07. 2014
Upravni odbor kojeg čini devet žena iz sveta politike i civilnog društva, priprema se da pokrene peticiju, kako bi UN izradio poseban izveštaj o silovanim ženama tokom rata na Kosovu. Kosovo je u jednom takvom međunarodnom izveštaju generalnog sekretara UN-a bilo do sada izostavljeno. Putem ove peticije traži se međunarodna pravda za žene koje su bile žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Datum peticije, međutim, još nije određen.
Upravni odbor za oganizaciju peticije “Tražimo međunarodnu pravdu za silovane žene tokom poslednjeg rata na Kosovu” nakon drugog po redu sastanka održanog u ponedeljak, još uvek nije odlučio o datumu početka pokretanja ove peticije.
Sredinom maja devet žena iz politike i civilnog društva pokrenule su inicijativu da se organizuje potpisivanje peticije kojom se od UN-a zahteva da se uradi poseban izveštaj o zlostavljenim ženama na Kosovu, kao i da se ostvari međunarodna pravda za 20.000 seksualno zlostavljanih žena tokom rata na Kosovu. Do ovoga je došlo zbog izostavljanja Kosova iz izveštaja Generalnog sekretara UN-a o seksualnom nasilju tokom konflikata.
Iako je pokretanje peticije prvobitno bilo planirano za 16. jun, zbog političke situacije u zemlji do toga nije došlo. Rukovoditeljka ovog tela, Edita Tahiri, izjavila je da predstoji još sastanaka kako bi se odredio datum.
“Trebamo uzeti u obzir i da je leto, ali ovo pitanje se više ne može odlagati. Danas smo izneli ideje, a ovih dana sastaćemo se i sa zvaničnicima polne jednakosti u opštinama i onda ćemo odlučiti o najfleksibilnijem terminu a kako bi peticija bila što uspešnija”, kazala je ona.
Tahiri je dodala i da je trenutak iniciranja takve peticije prikladan, s obzirom da su u toku i globalna angažovanja za zaštitu žrtava seksualnog nasilja tokom konflikata.
“Tražimo međunarodnu zaštitu za te žrtve. Tražimo zaštitu za žrtve na Kosovu, ali ovaj zahtev ide celom svetu. Takođe tražimo da počinioci ovih genocidnih dela, kao i autori genodicnih politika, izađu pred lice pravde”, poručila je Tahiri.
Na Kosovu je oko 20.000 žena koje su tokom sukoba bile seksualno zlostavljane. O njima se godinama ćutalo, da bi Skupština Kosova tek marta ove godine odlučila da ovu kategoriju uvrsti u Zakonu o statusu i pravima palih boraca, veterana, civilnih žrtava i njihovih porodica. Pored ostalih beneficija, one će moći da ostvare i penziju u visini od 300 eura mesečno. Osim dugogodišnje stigmatizacije u društvu, veliki problem predstavlja i što većina tih žena nikada nije progovorila o svom iskustvu.
Sociološkinja Maria Berishaj smatra da zakonske promene koje su usvojene idu u prilog tim ženama, ali stigmatizacija u društvu je velika i s toga se treba pružiti veća podrška tim ženama.
„One će tražiti pravdu, ići će kroz sudske procese koji mogu biti veoma dugi, i koji mogu biti ponovno traumatiziranje i podsećanje na sve ono što su prolazili. Moramo imati na umu da će sigurno biti žena koje su sve to negde zatrpale, koje neće više hteti da pričaju o tome i treba se naći način da se pomogne i njima da im kažemo da mi kao društvo možemo nešto uraditi za njih, da one ne trebaju da ćute. Ja mogu zamisliti da je to veoma teško za njih, za njihove porodice. Puno njih su možda začele nove porodice, počele nov život i niko u njihovom okruženju ne zna da se to desilo. To je kompleksno pitanje, veoma dug, i mislim bolan proces, ali je nešto što mi moramo uraditi i suočiti se time pošto je to bio deo poslednjeg rata“, kazala je Berishaj.
