U nastavku razgovora u Briselu između Srbije i vlasti u Prištini vrlo skoro naći će se pitanje pravne i fizičke zaštite srpske kulturne baštine na Kosmetu. Ogromnu većinu srpskih spomenika na KiM čine crkve, manastiri i posedi SPC, ali to nije jedina baština srpskog naroda u pokrajini. S druge strane, Priština čini sve da prisvoji deo srpskog nasleđa i da ga predstavi kao svoje.
Mirko Krlić, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Vlade Srbije, zadužen je na terenu upravo za baštinu. Svakodnevno „krstari“ Kosmetom održavajući veze sa preostalim delom našeg življa tamo i upućen je u situaciju na terenu i pripreme za susret sa prištinskom stranom u Briselu.
- Neotuđivo je pravo svake zemlje da sa punim suverenitetom bude baštinik kulturnih vrednosti koje su plod cele njene istorije, stoji u Vankuverskoj deklaraciji UN iz 1976, kojom se reguliše pitanje baštine naroda u celom svetu - počinje razgovor za „Novosti“ Mirko Krlić, i dodaje da će na osnovu ovih međunarodnih principa država Srbija graditi svoj stav na predstojećim razgovorima. - Insistiraćemo da ostanemo direktno uključeni u zaštitu svog nasleđa na KiM uz angažovanje službi i eksperata.
Srpska pravoslavna crkva u najmanje 40 zaštićenih specijalnih zona treba da ima „funkcionalnu eksteritorijalnost“ i u tim zonama lokalne albanske opštinske vlasti ne bi smele ništa da rade. Crkva očekuje garantovano pravo da upravlja svojom imovinom i da bude oslobođena poreza i carina, da je zaštite od eksproprijacije i da ima važan glas prilikom rešavanja svih pitanja u zonama Velike Hoče i centra Prizrena, Dušanovog grada, gde su neki od najstarijih i naznačajnijh spomenika srpske istorije.
Krlić naglašava da je očigledna namera albanske strane da našu baštinu stavi pod svoju punu kontrolu. Srpska strana joj to neće dozvoliti.
- Očekujemo od EU da predloži formiranje „Saveta za primenu zakona o specijalnim zonama i zakona o Velikoj Hoči i Prizrenu“, u kome bi, pored EU, OEBS, uz dva kosovska ministarstva, učestvovala i Srpska pravoslavna crkva - priča Krlić.
Za srpsku stranu najprihvatljivije je da se odluke ovog Saveta donose konsenzusom i da on ne bude savetodavno telo pri kosovskoj vladi već da ima egzekutivnu ulogu. Konkretno, odluke Saveta bile bi izvršne, a dva kosovska ministarstva (kulture i prostornog planiranja) biće u obavezi da sprovode ovako donete odluke Saveta.
UVEZATI RASEJANE ZAKONE
Republika Srbija je već podržala učešće OEBS u Savetu i insistiraće da se „rasejani zakoni“ vezani za status SPC na Kosovu i Metohiji ponovo sakupe i da se u formi sporazuma između Evropske unije i Prištine potpišu kao međunarodna garancija. U slučaju nepoštovanja ovog sporazuma Priština bi snosila posledice.
